Сматрамо да би, да је посланица Вуксановић Станковић имала добре намјере (а није) и жељу да поступи одговорно - подигла мање буке око овог "београдском прикљученија". Свакако, желимо јој сретан пут, куд год пошла, и што мање претреса и задржавања на свим аеродромима, укључујући и "Николу Теслу" у Београду.
Прекјуче се окончало „хожденије по мукама“ посланице СДП-а и несуђене предсједнице.ме, Драгиње Вуксановић Станковић.
И, премда би „злобник“ могао примијетити да је Вуксановић Станковић, приликом уласка и изласка из Србије, прошла кроз стандардне процедуре које знају бити мање или више (не)пријатне, они „бољи“ би задржавање и претрес пртљага назвали – „малтретирањем“, „непоштовањем Црне Горе“, „пријетњама свима који су гласали за Резолуцију о Сребреници“, „антицивилизацијским чином“…
Поштована посланица је „здраво пошла и здраво дома дошла“. Без икаквих проблема је, „пјевајући“, ишла „преко земље Србије“. Драгињина београдска „драма“ окончана је „хепиендом“. Стога, охрабрићемо се и да изнесемо једну „јеретичку“ мисао – скандализовање једног поприлично бенигног случаја не служи ничему, осим – стварању додатних подјела међу грађанима Црне Горе, учвршћивању србофобије код малобројних лажикомита, те покушају подизања посрнулог рејтинга партије у нестајању.
„Никада нећу бити издајник да бих ушла у Србију, нећу бити слуга и вазал званичној политици Србије. Увијек ћу служити својој Црној Гори и свом народу и на том путу ме ништа не може поколебати“, Вуксановић Станковић на конференцији за медије, поводом задржавања на београдском аеродрому „Никола Тесла“.
Захвалила се свима који су је подржали, истакла да ће се увијек борити за грађанске вриједности, те да званичну политику Србије никад неће изједначити са српским народом.
А, српски народ широм васељене, укључујући и њене суграђане које је посланица СДП-а недавно „благоизвољела“ назвати „посрбицама“ – никада неће изједначити њене ставове са – Црном Гором, иако су у дугом временском интервалу њени шовинистички „крици“ – били званична државна политика.
Већем дијелу грађана свакако „пара уши“ Драгињино клицање фашистичком сараднику Крсту Зрновом, прчење и брецање у Скупштини, те приче о „великосрспкој окупацији“ и „мрачној“ улози СПЦ у „поробљавању“ Црне Горе. Али, једнако „громко“ узбуњивала је и тишина. Мук ове „храбре“ посланице, „модерне“ и „грађански оријентисане“, посвећене „мултиетничком и мултиконфесионалном складу“ – кад год је био угрожен српски народ.
Постоји она изрека: „Све што се једном деси, не мора се никада поновити, али све што се догоди два пута, десиће се сигурно и трећи пут“. Драгињино игнорисање неправди према Србима је нешто чему смо свједочили много пута. И наравно, отћутаће их она опет.
Подсјетимо, режим чији су Вуксановић Станковић и њена партија били или дио или „златна резерва“ држао је српског генерала у вишегодишњем заточеништву, уз безобзирно кршење правних норми. Српски пуковник Радован Алексић и данас је „заробљен“ у Подгорици. Српски пензионери, са бројним здравственим тегобама, проглашавани су за терористе. Спорадично, нападани су и туристи. Војној делегацији, предвођеној министром Вулином, није дозвољено да пређе границу са српским униформама, и тако ода почаст сјенима Павла Булатовића, трагично настрадалог министра одбране…
Није проговорила ни ријеч када је забрањен улаз у Црну Гору акдемику Матији Бећковићу, докторима наука – Дејану Мировићу, Чедомиру Антићу и Александру Раковићу, музичару Владу Георгијеву, као и Београдском синдикату…
Излишно је и о говорити о улози Драгиње Вуксановић Станковић када је ријеч о дискриминација Срба у Црној Гори, изгласавању Безакона, здушној подршци полицијској тиранији у обрачуни са вјерницима и свештенством СПЦ – док су нам њена идеолошка сабраћа пријетила „тракторима“.
Није јој сметало ни када су полицајци, под оружјем, улазили у олтаре.
Имајући у виду све побројано, сматрамо да би, да је посланица Вуксановић Станковић имала добре намјере (а није) и жељу да поступи одговорно – подигла мање буке око овог „београдском прикљученија“. Свакако, желимо јој сретан пут куд год пошла, и што мање претреса и задржавања на свим аеродромима, укључујући и „Николу Теслу“ у Београду.
