И поред бројних најава о оживљавању производње, њени погони се три деценије налазе у стању мировања, док је фабричка имовина, чија се вриједност мјерила десетинама милиона еура, препуштена константном пропадању.
Фото: Поглед
Послије Првог свјетског рата у Беранама је било свега неколико занатских, трговачких и угоститељских објеката.
Прве двије деценије послије Другог свјетског рата карактерише период обнове. Савременим европским токовима Иванград се прикључио од 1959. године.
Међутим, замајцем у беранској привредни се сматрао дан када је почела са радом Фабрика целулозе и папира, за чије покретање је опредељујући услов било шумско богаство.
Фабрика целулозе и папира била је најважнији индустријски објекат у републици. Радом фабрике у Иванграду је повећан транспорт, производња у дрвној индустрији, трговина и уопште привреда.
У напуштеним објектима бивше фабрике целулозе и папира у Беранама остале су ускладиштене значајне количине опасних хемијских супстанци које су некада коришћене у процесу производње. Ове хемикалије су необезбијеђене и налазе се надохват лопова који скоро свакодневно обилазе круг фабрике.
Некада највећа компанија у граду на Лиму, која је запошљавала двије хиљаде људи, фабрика целулозе и папира била је прва жртва антибирократске револуције.
И поред бројних најава о оживљавању производње, њени погони се три деценије налазе у стању мировања, док је фабричка имовина, чија се вриједност мјерила десетинама милиона еура, препуштена константном пропадању.
Некада радило двије хиљаде радника
Затворена је упркос прорачунима канадских стручњака да би са мањим бројем упослених могла оптимално да ради.
Тада је углавном и опљачкана од темеља до крова, и њен целулозни дио угашен за сва времена. Онда је у кампањи за парламентарне изборе 1997. године отворен папирни блок и запослено око двјеста радника.
И ова фабрика је половином 2004. отишла у класични стечај и тада је књиговодствено вриједна имовина од дванаест милиона еура, уступљена је београдском предузећу „Тигоимпекс“ за непуних милион.
Komentari (1)