Порука да устоличење Митрополита треба измјестити са Цетиња је директан атак на уставни поредак, цјеловитост и сувереност Црне Горе. Рушење ауторитета државе, њених институција и потпуно срозавање извршне власти. Којој се жели ставити до знања да заправо нема ефективну власт на цијелој територији државе. Капитулација државе.





Да не помињемо толико цитирано начело одвојености Цркве и државе. Мило Ђукановић је данас и јавно потврдио да он лично стоји иза покушаја кантонизације Црне Горе. То је суштина поруке да устоличење може у другим градовима а да не може на Цетиње, тамо ђе једино и треба, и може.



Необавијештени би могли стећи утисак да устоличење није спорно а да је спорно мјесто увођења у трон. Као да није опште познато гдје столују Митрополити Митрополије црногорско-приморске Српске православне Цркве у Црној Гори. Суштина манипулације је у жељи за отимањем Митрополитског трона СПЦ-у а што није за руком пошло ни швабама ни млечанима ни османлијама па неће ни Ђукановићу.



Данас му је на Цетињу из прве руке ту историјску константу могао потврдити и султан Ердоган. Чије присуство је Ђукановић искористио да припријети традиционалној Црној Гори, братској Србији, Српској православној Цркви и српском народу. Да пријети онима који га се никада нијесу плашили.



Ако његова светост Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије нијесу пожељни онда је српски народ непожељан у Црној Гори. Данашњој Црној Гори најмање требају такве фашистичке поруке и позиви. Злуради вапаји последњег европског диктатора, како би сијањем зла покушао да сачува нелегално гомилану имовину. Да ће Ђукановић све радити наопако и на штету свог народа виђело се још када је наопако наложио бадњак испред Цетињског манастира. Раде Томов чији епохални Горски Вијенац почиње Посветом Праху Оца Србије давно је рекао: „Страшило је слушат шта се ради“.