Српски свијет... та дивна ризница нашег идентитета, бића, сјећања, језика, постојања, јединства, љубави, успона и падова...стрпљења и повјерења према другима, чак и онима који то, можда, нису заслужили. То је наше страдање, херојство, сретање са прецима, тај непоновљиви додир вјечности, живот и смрт. И лутање кроз олују и мрак, и пут који нам освјетљавају круна Душанова и ријеч Његошева... А у темељу је Косово.
Рећи ће Андрић о Црној Гори Његошевог доба: ,,Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. "Наша је права на Косову закопана", говорили су људи резигнирано и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже…Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.
’’Косово је Србија.
Извор: Фејсбук - Јован Јоле Вучуровић
