пише: Др Владимир Лепосавић, бивши министар правде и људских и мањинских права





Уставни суд је доставио на изјашњење Скупштини Иницијативу посланика УРА-е за покретање поступка за оцјену уставности Закона о слободи вјероисповијести. У вези са тим, посланица УРА-е Божена Јелушић изнијела је став који је потпуно правно ирелевантан за Уставни суд, а то је да је „стање културне баштине алармантно и да му се не приступа са довољним обзиром“.



Ако је ова тврдња тачна, онда одговорност за то сносе државни органи и службеници који имају обавезу да се баве заштитом културне баштине. Због тога никако не може бити неуставна одредба члана 12 Закона о слободи вјероисповијести јер она, као и норме бројних других закона, јасно упућује на примјену Закона о заштити културних добара. То је уобичајена техника упућивања на примјену других системских закона и у Закону о слободи вјероисповијести је та правна техника спроведена беспрекорно. У том смислу, одредба члана 12 Закона о слободи вјероисповијести, не само да је у складу са Уставом, већ додатно афирмише уставна начела јединства правног поретка и владавине права.



Уколико постоји могућност „бесправног преношења културног добра“, како је то устврдила посланица Јелушић, онда треба говорити о унапријеђењу Закона о заштити културних добара, али норме Закона о слободи вјероисповијести никако не могу бити неуставне због недостатака које евентуално посједују други правни прописи или лица одговорна за њихову примјену.



Посланица Јелушић је навела да Закон о слободи вјероисповијести „треба држати на радару јавности“ и то је политичка агенда која можда може бити легитимна, али нема веза за уставношћу Закона о слободи вјероисповијести који је правно необорив.



Последња међу нелогичностима које је изнијела посланица Јелушић је истовремено и несхватљиво непринципијелна, будући да је прије два дана изјавила да је Закон о слободи вјероисповијести „донијет на начин на који није требало“, иако је 3. марта ове године истакла да посланици УРА-е подносе Иницијативу за оцјену уставности „потпуно мирне савјести, сигурни у квалитет закона и у то да у њему нема ништа што би државу и вјернике угрозило”.



Сигурност у квалитет закона званично је изразила и Парламентарна скупштина Савјета Европе када је у априлу ове године усвојила резолуцију којом „поздравља усвајање измјена Закона о слободи вјероисповијести као рјешења које поштује демократију и владавину права и које се фокусира на контроверзне одредбе, а задржава оне које представљају напредак“.



Не треба заборавити ни то да су приликом апсолутно законите израде измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, осим цркава и вјерских заједница, непосредно консултовани једино посланици грађанског покрета УРА и да је једино њихов посланички клуб из владајуће коалиције предложио амандмане који су интегрисани у текст новог Закона о слободи вјероисповијести.



За ту прилику сам прихватио позив да лично дођем у сједиште њихове странке и посланицима УРА-е детаљно образложим сваки члан законских измјена – иако сам тих дана улагао огромне напоре да, у комуникацији са међународном заједницом и државним институцијама, одбранимо демократију и уставни поредак од насртаја ДПС-а који је покушавао да изазове хаос у земљи узурпацијом изненада упражњеног посланичког мјеста УРА-е.



Борба