Богатство које је Игор Лазуренко противправно стекао злоупотребом службених овлашћења преко различитих оф шор фирми инвестирао је, или боље рећи покушао да легализује у Црној Гори, кроз различите пројекте за које се сматра да постоји основи сумње институционалне корупције и блискости с бившим режимом Мила Ђукановића. Тако је фирма “Бепплер анд Јацобсон” коју везују за Лазуренка и његовог сад већ бившег пословног партнера Зорана Ћоћа Бећировића, једног од најближих пријатеља Мила Ђукановића, чија је сестра Ана Коларевић била правни заступник приликом куповине хотела “Авала” у Будви за 3,2 милиона евра. Ту не би ништа било чудно да претходно “Будванска ривијера” није направила процјену вриједности хотела “Авала” на 7,25 милиона евра, док је данска компанија “Мериенлист хотели и касина” понудила 7,5 милиона евра за објекте и земљиште.





Како је Савјет за приватизацију, под чијим утицајем, и на основу чије процјене дефинисао цијену од 3,2 милиона евра за Лазуренка није тешко погодити. Међутим, неформалном власнику хотела “Авала” Игору Лазуренко је било мало што је по упола мањој цијени купио хотел “Авала” , већ је на име дуговања за комуналије које су износиле 4.871.209 евра, дошло до скандалозног поравнања измедју Игора Лазуренка И општине Будва на чијем челу је био Лазар Рађеновић ( касније правоснажно осуђен као члан ОКГ) , тако да се основано сумња да је општина Будва кроз овакав вид поравнања оштећена за најмање 2 милиона евра. Остаје енигма да ли је Игор Лазуренко поводом овог случаја саслушан у СДТ – у, јер надлежни у тужилаштву упорно избјегавају да се огласе по овом питању. Истовремено, у том периоду преговора и поравнања са бившим руководством општине Будва, Игор Лазуренко се све вријеме налази на савезној потјерници Руске Федерације, и то је познато црногорском Министарству правде, Министарству вањских послова и СДТ – у, али ниједна од ових институција не реагује на потјерницу за Лазуренком.



Сигуран у пуну институционалну заштиту и логистику Ђукановићевог режима, Игор Лазуренко купује старо аустроугарско утврђење Лазине на острву Луштица за око 650. 000 евра, а новац бива уплаћен Министарству финансија директно са Британских дјевичанских острва са оф шор фирме коју контролише Лазуренко. Седам година касније, тј. 2012 године Лазуренков пословни партнер Зоран Бећировић тужи пред судом у Лондону свог доскорашњег пословног ортака и клупко почиње да се одмотава. Бећировић након двије године добија спор јер Лазуренко није био у стању да докаже поријекло новца. Од тада СДТ испитује пословање Игора Лазуренка и да ли је 8 000. 000 еура стечених злоупотребом службених овлашћења опрао кроз куповину хотела “Авала” и “Бјанка”, и како је са фирме “Собенцо ЛТД” Лазуренкове супруге Светлане уплаћено 656. 530 еура Министарству финансија за куповину тврђаве на Луштици а преко ћерке фирме “Делаила Инвестмент”. Све ово вријеме Игор Лазуренко се слободно креће по Будви и Црној Гори иако је за њим расписана савезна потјерница са којом су упознати надлежне црногорске институције. Зашто у СДТ-у још увијек траје извиђај иако је главни специјални тужилац Миливоје Катнић добио на увид извод ове уплате, али и доказе које је доставила бивша Лазуренкова фирма ТНК-БП чији је био директор сектора за логистику, у којима је предочено да је Игор Лазуренко дио од противправно стечених 8 000 000 еура користио за куповину земљишта на Луштици, није тешко закључити.



За вријеме пандемије коронавируса 2020. године запосленима у хотелу “Бјанка” , неформални власник Игор Лазуренко, упутио је ултиматум да кроз анексе уговора прихвате смањење плате са 381 на 50 еура, а уколико то не прихвате услиједиће им отказ. Шездесет запослених је под притиском Лазуренка потписало Анекс уговора, иако су са садржајем уговора били обавијештени и грански синдикат Министарство рада и социјалног старања. Након одобравања политичког азила Телману Исмајлову, јасно је зашто је Црна Гора постала рај за одбјегле осумњичене бизнисмене за најтежа кривична дјела, наводне политичке противнике Владимира Путина, који су попут Игора Лазуренка злоупотребом службених овлашћења противправно присвојили стотине милиона долара које “инвестирају” у Црној Гори под пуном заштитом правосудних органа. Нажалост, Црна Гора је постала рај за лица са потјерница из читавог свијета који су попут Лазаренка, пљачкајући ресурсе својих држава, проналазили савезнике у бившем црногорском режиму, и преко ноћи постајали уважени инвеститори и пријатељи црногорске државе. На новој власти је да покаже и докаже да је прекинула са таквом стратегијом привлачења “страних инвестиција”.



Borba