Јоковић је казао да је предсједништву СНП-а прихватљив улазак у мањинску владу, под условима које су поставили и уз договор о сваком детаљу



Дритан Абазовић и Владимир Јоковић


Главни одбор Социјалистичке народне партије (СНП) донијеће данас одлуку о евентуалном учешћу у мањинској влади.



Лидер СНП-а, Владимир Јоковић, подсјетио је да је за одлуку на Главном одбору потребна двотрећинска подршка.



Јоковић је казао да је предсједништву СНП-а прихватљив улазак у мањинску владу, под условима које су поставили и уз договор о сваком детаљу.



Владимир Јоковић Фото: Принтскрин


Његов колега, посланик Драган Ивановић, прије два дана потврдио је да ће се сједница ГО одржати данас са почетком у 15 часова.



„Нисмо размишљали о електронској сједници. Она ће се одржати у 15 часова. На Главном одбору је да одлучи да ли ћемо ући у мањинску владу или не. Руководство је одлучило да ће о овим питањима да се гласа и на себе преузима највећу одговорност“, рекао је Ивановић.



Истакао је, да ако Главни одбор одлучи да будемо дио мањинске владе, СНП ће прихвати то.



“ Али ми то још нисмо одлучили, зато је притисак неоправдан“, истакао је Ивановић.



Подсјетимо, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић предложио је лидера Грађанског покрета УРА и досадашњег вицепремијера Дритана Абазовића за мандатара за састав 43. Владе Црне Горе.



Дритан Абазовић и Мило Ђукановић Фото: Кабинет предсједника


Прије додјељивања мандата Абазовићу,  Ђукановић је са представницима парламентарних странака одржао консултације, којима се нијесу одазвале партије досадашње владајуће већине, Демократски фронт (ДФ) , Демократска Црна Гора (Демократе) и Социјалистичка народна партија (СНП).



Мањинске националне странке су на консутацијама код Ђукановића саопштиле да подржавају мањинску Владу док су Социјалдемократе (СД) истакле да ће подржати „сваку европски настројену владу“, те да су спремни и да учествују у њој.



УРА и њен лидер Дритан Абазовић траже формирање мањинске Владе у коју би, поред УРА ушле и мањинске националне странке Албанаца и Бошњака и просрпска СНП, а подршку у парламенту би требао да дају ДПС и двије социјалдемократске партије.




https://pogled.me/berane-poginula-jedna-osoba-troje-tesko-povrijedjeno/


ДФ и Демократе траже формирање техничке владе са партијама досадашње већине, која би организовала наредне изборе.



Концепт мањинске Владе сматрају „издајом“ изборне воље бирача на августовским изборима 2020. године, због чега у Подгорици и другим црногорским градовима организују протесте и блокаде на којима траже нове изборе, оптужујући Абазовића за политички дил са на ииборима пораженим Ђукановићем.



Већина у СНП-у ипак против „мањинске Владе“?



И док јавност Црне Горе чека коначну одлуку ГО СНП, досадашње изјаве из Општинских одбора СНП-а јасно говоре да је већина чланова СНП протов формирања мањинске владе и изборне издаје.



Неопходно је, према Статуту странке, да то подржи двије трећине (свих) чланова ГО, међутим за сада та већина није сигурна јер дио функционера и чланства не гледа благонаклоно на мањинску владу.



У Никшићу су се прије двије ноћи окупили представнци и дио чланова ОО СНП Никшић како би упозорили врх партије да им неће дозволити да одлучују мимо воље чланства.



„Наша порука је да ми нећемо владу с ДПС-ом, ја је зовем Милова влада. Овдје су све заклети чланови СНП-а од првога дана и овдје је већина чланова ОО. Ми смо на Извршном одбору донијели једногласну одлуку да не прихватамо учешће у мањинској влади. И онда на Општинском одбору, гдје су били присутни Владимир Јоковић и Драгослав Шћекић (Владо и Дадо), нису нам дозволили да кажемо ону кључну реченицу, да нам је неприхватљиво свако рјешење гдје ДПС и његови сателити имају одлучујућу улогу“, казао је Томислав Булајић, члан ОО СНП Никшић.





Све ово поприлично „вуче“ на „рат“ са демократијом – због изневјеравања воље већине у најави, „зида ћутње“ којом би требало испратити све што је планирано, као и ничим заслуженог „ексклузивитета“ које мањински „вождови“ себи приписују.



Шта је онда решење



Формирање прелазне техничке владе, чији би мандат био ограничен на најкраће могуће вријеме, а чији би главни задатак био да припреми ванредне парламентарне изборе; или



– распуштање Скупштине



– организовање ванинституционалног отпора грађана – масовних протеста ради стварања принуде критичном масом за што скорије заказивање нових избора.



IN4S