МЕДОЈЕВИЋ: Бивши Амбасадор САД Монгтомери је само јавно рекао оно сто смо сви знали

Концепт “њихових битанги” је побједио. Демократија, владавина права, демократска транзиција није био план запада за западни Балкан! - нагласио је Небојша Медојевић

Предсједник покрета за промјене и један од лидера Демократског Фронта, Небојша Медојевић огласио се на свом фацебоок профилу и прокоментарисао стратегију САД према Западном Балкану. Његово саопштење преносимо интегрално:

Бивши Амбасадор САД Монгтомери је само јавно рекао оно сто смо сви знали.
САД су подржале Ђукановића 1998. године не зато што је био грађански орјентисан, демократа, реформатор већ зато што се прихватио да ПРОМЈЕНИ страну и да ради за интересе САД у овом региону.
То је био основни критеријум спољне политике САД 70-тих и 80- тих година прошлог вијека. То је врло пластично појаснио Предсједник Роналд Реган када је одговорао својим критичарима зашто САД, подрзава једног латиноамеричког диктатора: „Сомоза је, наравно, битанга, али је он наша битанга“.

Ђукановића, су САД тада подржале јер је био “њихова битанга” којег је због веза са криминалом, корупцијом и шверцом било лако држати под контролом.

Таква стратегија САД према Западном Балкану је резултирала и креирањем политичке “културе” да само битанге и само “њихове” , могу бити подржане од стране глобалне дубоке дрзава која је контролисала политику САД.
Таква погрешна стратегија САД према Западном Балкану довела је до креирање политичке атмосфере да млади политичари, погрешно схватају да је веза са мафијом, шверц цигарета , дроге , корупција и криминал, conditio sine qua non, да их глобална дубока држава уопште прихвати и подржи.
Бити битанга укључена у криминал и шверц је предуслов да вас глобална дубока држава одмах назове “грађанистима”, “демократама”, “либералним политичарима”, “проевропским снагама” .

Ми који се истински залаземо за раскид са културом шверца, корупције и мафије, који вјерујемо у демократију, слободу, вољу бирача, правну државу, људска права и слободе и који цијенимо да је задатак државника да штите интересе СВОЈЕ државе, а не буду послушници ТУЂИХ држава , се проглашавамо “пећинским националистима”, “екстремним десничарима”, “ретроградним снагама”.
Али нас више поштују. За нас не кажу да смо битанге. За нас кажу да више волимо Црну Гору, него САД. Они знају да ми поштујемо САД и цијенимо њен утицај у свијету. Али то није довољно. Мораш бити битанга , да би онда лакше био “њихова битанга” . Тек тада можес да будеш Премијер, министар, експерт.

Монтгомери је рекао и једну важну историјску чињеницу. Амбасадор УК Чарлс Крофорд је снажно заступао тезу да након пада Милошевића, запад треба да подржи опозицију у ЦГ у смјени Ђукановића због његове дубоке инволвираности у транснационални криминал.
Али концеп корисне “наше битанге” САД је побједио. И увео Западни Балкан у спиралу економског пропадања, демократског заостајања, структурног сиромаштва, разарања институција, карикатуризацију тужиластва, судова, полиције , владавину шверцера и криминалаца.
Сад је Западни Балкан пун “њихових битанги”, али и пун структурних проблема и сталних криза и нестабилности.
Наша трагедија је што је велики дио друштвене елите прихватио тезу да нам демократију треба да донесу Амбасадори САД, УК, Нјемачке, да нам безбједносне службе реформишу агенти страних служби, а да нам економске реформе креирају и воде “економске убице” ММФ И СБ.
Свака земља мора сама да пронађе свој пут ка демократији, владавини права и економији која функционисе нормално. За то је потребна критична маса унутар друштвне елите и критична маса народа који то истински жели.

Ако то не постоји, онда ће нам Амбасадори инсталирати “њихове битанге” преко којих ће моћи једноставније да остварују своје интересе. Њихове битанге су срећне кад год могу да ураде нешто у корист својих власника. Нијесу опште завринути, ако чак и раде против интереса свога народа и дрзаве. Напротив.

Нажалост, геостратешки интереси САД и УК су били важнији од демократске транзиције региона и сада на Западном Балкану имамо неке полуприватне државолике креатуре , са структурним сиромаштвом и корупцијом , којима владају страни центри моћи, док се изборна воља бирача више не узима као једини критеријум за формирање власти.

Њихове битанге су побједиле. Демократија, правна држава, владавина права, тржишна економија, социјална правда, поштовање људских права није био план за Западни Балкан.