Српска православна црква и њени верници данас славе празник посвећен рођењу Пресвете Богородице, један од највећих женских празника.
У народу се овај дан празнује и под називима Мала Госпојина, Мала Госпођа, или Мала Богородица.
Пресвета Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког.
Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, али им је Бог услишио молитве и под старе дане подарио ћерку.
Дали су јој име Марија и заветовали се да ће она служити Господу. Дева Марија, плод молитви својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, са 14 година се вратила у Назарет где јој је, како учи хришћанство, саопштена благовест да ће родити Сина Божијег.
На икони се догађај рођења Свете Дјеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима.
Веровања на Малу Госпојину
У привредном животу, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом. Такође су у то време прављене и разне сточарске свечаности.
Уколико сутра буде ведро небо верује се да ће јесен и зима да буду благи, без много хладних дана. На данашњи дан не би требало да се чисти кућа, пере веш и обављају други кућни послови.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана. Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.
