U rezoluciji, kada je riječ o Srbiji, navodi se da Evropski parlament „žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije“ sa ZSBP i ponavlja da bi „nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU“.
U rezoluciji EP, čiji je autor predsjednik komiteta za spoljne poslove EP, Nijemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, „mora da se pridržava zajedničkih vrijednosti i prava EU“.
Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promjene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.
Kada je riječ o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.
U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.
Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.
U vezi sa BiH poziva se da se donesu „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika“, i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.
Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmenjeni izborni zakon BiH i Ustav FBiH, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH, kojeg Republika Srpska ne priznaje, izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“.
Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR “Altea“, ali i da se „na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije“.
U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i “navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.
U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK “da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza“.
Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova“.
EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, “posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava“, preneo je Tanjug.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.
(Sputnjiknjuz)
