Иако је широко распрострањена злоупотреба службеног положаја и државних ресурса давала владајућој странци непотребну предност, ови избори са врло високом излазношћу од 76 одсто први пут након независности Црне Горе донијели су смјену власти





Резолуција о дешавањима у Црној Гори биће усвојена на априлском засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе (ПССЕ), наводи се у извјештају Комитета за мониторинг, уз напомену да ће дотад ситуација бити пажљиво праћена, пише Дан.



Посланици ПССЕ наводе да сви актери на црногорској политичкој сцени треба да покажу да је Црна Гора способна не само да спроведе демократску промјену власти, већ и да потврди свој европски пут и усагласи се са својим обавезама, посебно у поменуте четири кључне области.



Као кључне замјерке наводи се поновно именовање предсједника судова више од ограничења од два мандата утврђена Уставом и законом, као и неуспјех ревизије изборног оквира пред одржавање парламентарних избора, то што нема напретка у погледу састава и независности Судског савјета, као ни у преиспитивању дисциплинског оквира за судије.



Оцијењено је да значајног напретка нема ни у реформи финансирања политичких странака и изборних кампања и да нема побољшања по питању ситуације у којој се налазе новинари.



„Два главна и међусобно испреплетана догађаја која су обиљежила 2020. годину била су наставак и масовност протеста против Закона о слободи вјероисповијести, посебно дијела посвећеног имовинским правима, те парламентарни избори који су одржани у августу. Протести у којима је Српска православна црква играла значајну улогу догодили су се широм земље, углавном су били мирни и прекинути су због пандемије Ковид-19. Тензије су порасле у мају и јуну“, пише у извјештају.



Како се даље наводи у том документу, Демократски фронт (ДФ) и Демократска Црна Гора искористили су ситуацију насталу због усвајања Закона о слободи вјероисповијести да напусте одбор за изборне реформе, чинећи немогућим постизање кворума.



„Иако је широко распрострањена злоупотреба службеног положаја и државних ресурса давала владајућој странци непотребну предност, ови избори са врло високом излазношћу од 76 одсто први пут након независности Црне Горе донијели су смјену власти. Предсједник државе Мило Ђукановић признао је пораз бивше владајуће већине коју је предводила Демократска партија социјалиста Црне Горе, а три главне платформе опозиције на челу са ДФ-ом, ДЦГ и Уједињеном реформском акцијом (УРА) 31. августа су најавиле споразум о формирању експертске владе. Ова значајна промјена прилика је за све политичке актере да покажу да је Црна Гора способна не само да управља демократском смјеном већине, већ и да је такође способна да потврди свој европски пут и испуни своје обавезе, посебно у четири кључне области“, закључили су посланици ПССЕ из Комитета за мониторинг.