Због издатих гаранција за КАП истрага се у СДТ-у води против Бранимира Гвозденовића, високог функционера ДПС-а и Бранка Вујовића, некадашњег министра, сазнаје БОРБА.





Њих двојица се налазе под сумњом да су учествовали у малверзацијама везано за издавање спорних гаранција, а на списку је још најмање пет особа.



Посланици Покрета за промјене су у мају 2011. године поднијели кривичне пријаве против бившег премијера и актуелног предсједника државе Мила Ђукановића и још седам особа – Олега Дерипаске, Бранимира Гвозденовића, Бранка Вујовића, Михаила Бањевића, Вјечеслава Крилова, Вујице Лазовића и Анђелка Лојпура.



Двије године након ПзП-а због незаконитог издавања државних гаранција за кредите КАП-а, кривичну пријаву против више тадашњих Владиних функционера поднијела је и Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС).



Они су ВДТ-у тада пријавили Ђукановића, Лукшића, предсједник Комисије за контролу државне помоћи Митра Бајчету, бившег министра економије Бранка Вујовића, некадашњег директора Фонда пензијско-инвалидског осигурања и тадашњег министра финансија Радоја Жугића, бившег директора Завода за запошљавање Зорана Јелића и службеника Фонда за развој Бранислава Јанковића.



Како је КАП добио гаранције владе, тужилаштво је почело да испитује још 2014. године, на основу извјештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) објављеног 2013. године у којем су провјеравали издате гаранције у 2009, 2010. и 2011. години.



Ревизијом је утрђено да је Влада дала 135 милиона евра гаранција за кредите КАП-а, без одговарајућих контрагаранција и уз значајан ризик од њеног активирања.



Штета због гаранција датих КАП-у пала је на терет пореских обвезника и износила је 137 милиона евра…



Утврђено је и да су КАП, Жељезничка инфраструктура, “Побједа”, Жељезара… тих година добили гаранције без детаљне анализе финансијског положаја и економске одрживости Програма финансијског реструктурирања корисника државних гаранција, али и без одговарајуће процјене могућих посљедица активирања гаранција на државни буџет.



Ревизори су тада утврдили и да прије одобравања издавања гаранција КАП-у није рађена процјена ризика.



Због тога држава је платила око 127 милиона евра за кредите код Дојче, ОТП и руске ВТ банке, а касније су због тога увели таксе на СИМ картице, замрзнули пензије, увели кризни порез, повећали порез на додату вриједност (ПДВ)…