Када је већ ријеч о Пљевљима, да рашчистимо
Пише: Горан Даниловић
Када је већ ријеч о Пљевљима, да рашчистимо.
Срамота је да прозивамо и призивамо Турке, помињемо Бошњаке, Муслимане и тако редом, ако је неко недостојан да обавља функцију начелника Центра безбједности.
Већа је срамота од појединих, који су доказали да немају стида, да од узвикивања појединаца или групе направе оптужницу против свих Пљевљака.
Ужасно је када контролисани медији, преносећи изјаве потрошених политичара, стварају утисак да је у Пљевљима повампирено вријеме с почетка деведесетих. Није и не може бити јер Вељовић више није вођа, јер Марковић и Ђукановић немају снаге да прогоне и „чисте“!
Поменути треба да заћуте јер се не оглашавају када „комите“ скачу на четничке мајке, када Драгиња говори о „посрбицама“, када се врши срамни препад на цетињске богослове.
Ћутали су и када се на подгоричком тргу узвикивало „Србе на врбе“. Ћуте и данас када је појединац осуђен. Ћутали су и када су људи привођени и хапшени само зато што су некога назвали „прдњавом“.
Нисмо „ми“ него поменути обећавали с државних функција да „коме се не допада овдје тражи нову државу“.
Нисмо „ми“ него они подстрекавали викачки и злокобно пријетећи наратив о „спремљеној тракторијади“.
Је ли национална искључивост и дискриминација ако примијетим да је су у одбрану Црне Горе: Црногорка Весна и Бошњак Дамир узели неповратне кредите и станове како би наплатили патриотизам?
Је ли „лименка“ национална или једнонационална пљачка?
Када смо већ код Пљеваља и подсјећања на ране деведесете питам јавно: чији је друг био Чеко Дачевић?
Јесам ли тих година ја или неко други летио с бијелим орловима?
На крају. Имају ли јавни дјелатници, потрошени политичари из садашње опозиције, и прст образа па да заћуте?
Зар није срамота да они причају о националној мржњи, они којима су на почетку прогонили мањине, а последњих десет година није им се могао ни грешком поткрасти Србин на било којој државној функцији – у властитим клубовима посланика, у судовима, у тужилаштву?
У име српског народа нико нема право да прозива појединце због националне припадности – нико, па да му је медаља првоборства на челу.
У име српског народа нико нема право да пријети другима јер бисмо тиме пљунули на властито страдање и од прогоњених постали гори од гонитеља.
Само да се разумијемо;
Ђукановић, Марковић, Шеховић, Меденица, и листом са те листе, немају право да говоре угроженим националним и међунационалним односима. Гледали смо тридесет година како они то раде. Видимо и последице!
То су исти они који су ћутали када су пуцала ребра епископу Методију, када сте се иживљавали у ЦБ Подгорица над старим Митрополитом, исти они иза којих је остао „Орлов лет“, али и „депортације“, „Штрпци“, „Буковица“ и редом до највеће несреће – нерасвијетљених убистава, кланова, грандова, потонућа наше заједничке будућности и отимања заједничког живота.
Када је већ ријеч о Пљевљима.
IN4S
