"Подстанар" Шеховић: Национално острашћена власт вуче у прошлост из које смо се једва ишчупали

Дамир Шеховић
Садашња власт је неконтролисано острашћена и почива на превазиђеном вриједносном дискурсу, да чак није у стању да под притиском исфингира своју наводну европску оријентацију, оцијенио је у интервјуу за Викенд новине посланик у Скупштини и потпредсједник Социјалдемократа Дамир Шеховић.

Шеховић каже да се са “таквим изврнутим средњовјековним политичким дискурсом” не могу очекивати никакве реформе и да таква влада нема капацитет да вуче друштво напријед у будућност, него назад у прошлост, из које смо се једва ишчупали.

Први пут у протеклих 50 година у државној делегацији која је положила вијенац на Споменик партизану борцу на Горици поводом Дана побједе над фашизмом и Дана Европе није био представник СУБНОР-а и антифашиста Црне Горе јер “није било мјеста”. Такође, у парламенту није прошао предлог да се на дневни ред стави закон о забрани фашистичких, неофашистичких и војних националистичких организација и употребе њихових симбола. Шта су поруке које се оваквим потезима шаљу?

Шеховић: Да је ова власт мудра као што није, те да има добре намјере, као што нема, не би силно вријеме трошила на политичка препуцавања о елементарним стварима које је читав цивилизован свијет одавно расправио, па му више и нијесу релевантна тема. Ипак, она у 2021. години има готово једнонационални састав министара, међу којима баш онај који је задужен за правду и људска и мањинска права релативизује и не признаје доказани геноцид, док њихове колеге у парламенту одбијају да гласају за усвајање прописа који афирмишу антифашизам.

Након тога се чудимо како смо дошли до срамотне ситуације да се забрањује промоција антифашизма у школама, а против наставнице која је то и ове, као и свих претходних година учинила покреће се дисциплински поступак?! Вјероватно нам слиједи изједначавање партизанског и четничког покрета, а након тога ко зна, можда и давање примата под државним покровитељством овом другом.

И онда неко опозицији спочитава да намеће те теме? Не, него је ова власт толико неконтролисано острашћена, саткана на превазиђеном вриједносном дискурсу, да чак није у стању да под притиском исфлнгира своју наводну европску оријентацију, па можете теле мислити какви су јој прави свјетоназори које гаји у “своја четири зида”. То је једноставно јаче од њих.

Са таквим изврнутим средњовјековним политичким дискурсом не можете очекивати никакве реформе. Напротив. Таква влада нема капацитет да вуче друштво напријед у будућност, него назад у прошлост. Из које смо се иначе једва ишчупали. Просто: ако уђете у погрешан воз, свака вам је станица погрешна. А наша влада и скупштинска већина јуре једним вриједносно превазиђеним возом. Јуре, али не у правцу реформи убило којој области, него у правцу кохезије и сабирања свог потенцијалног бирачког тијела кроз претварање национализма у нову религију. Они умјесто грађанина намећу нацију као врховну вриједност око које се окупљају, а нема случаја у историји гдје се такви покушаји нијесу завршили несрећно.

Као бивши министар просвјете, како коментаришете то што се министарка Весна Братић не појављује на сједницама Одбора за просвјету? Шта је узрок њеног одсуства да ли покушава да избјегне одговоре о промјенама закона о образовању, као и наставних програма за црногорски језик?

Шеховић: Та влада, што је показала кроз прескакање јавне расправе на сваку могућу тему, једноставно нема политички капацитет за дијалог о било чему. Свако супротно мишљење за овакву извршну власт је пријетња, коју елиминише онако како једино умије: личним нападима или укривањем. Такво понашање је увијек израз недостатка аргумената. Јер кад их имате, ради сте изложити их. А ова влада је свјесна својих недостатности и на све начине покушава да их прикрије, иако су оне толике да је то, као што видимо, апсолутно немогуће.

Просто, можете сакрити покоји пропуст, али никако не можете сакрити да ни у мају немате буџет за текућу годину, да нијесте смислили макар три нова капитална пројекта која ће Влади бити приоритет, да на прагу туристичке сезоне од које иначе живимо не знате ни када ни куда ће нова авио-компанија да лети, да сте за тих неколико мјесеци успјели да разбијете дипломатску мрежу, компромитујете безбједносни сектор, антицивилизацијским ставовима доведете у питање добросусједске односе са једним бројем држава, али и наметнете дискурс који нас је вратио у деведесете.

Кад је о просвјетном ресору ријеч, за шест мјесеци нијесмо чули је ли ишта урађено са десетинама инфраструктурних пројеката који су им остављени у насљеђе са затвореним финансијским конструкцијама: седам нових вртића кроз пројекат са ЦЕБ-ом, вртићи у Блоку 6, Пљевљима и Улцињу, те нове подгоричке гимназије, школе на Забјелу, Цитy кварту, Карабушком пољу и многе друге. Додатно, не могу да схватим да их нико ни не пита у вези са развојним приоритетима, ако се већони сами не оглашавају.

И на крају, овакво унижавање јавног дискурса потпуним муком, или свађама и острашћеношћу, наноси велику штету само по себи. Можда и највећу штету у ових шест мјесеци претрпио је дакле управо јавни наратив, па нам ћутање или пак конфликти и увреде полако постају нормални. Има ли веће трагедије за младост једног друштва од тога да им лидери не умију пристојно ни разговарати?

На посљедњој сједници Одбора за просвјету казали сте да се измјенама Општег закона о образовању врши до сада невиђена чистка више стотина, па и до хиљаду “неподобних” људи из образовања…

Шеховић: По овом питању имам снажан став за који сам увјерен да је исправан: измјенама Општег закона о образовању се врши до сада невиђена “чистка” више стотина, па и до хиљаду неподобних људи из образовања, будући да измјене подразумијевају реизбор свих директора и помоћника директора, али и школских одбора у року од једног, односно два мјесеца од усвајања закона.

Неспорно је да су свакој, па и у области просвјете, и пожељна и потребна унапређења, па ако хоћете и кадровска освјежења. Али не и разарање носећих стубова нашег друштва, што образовни систем свакако јесте. А најбољи доказ да се иза свега крије лоша намјера је податак да измјене које је очигледно припремила Влада формално потписује група посланика, само да би се избјегла обавезна јавна расправа, што је када су овакве промјене темељних прописа у питању, готово не вјероватно, и у коначном прелази границе минималног поштовања грађана.

И оно што је можда и најважније овим измјенама власт уопште није промијенила оно због чега је бјесомучно и упорно критиковала претходну начин избора директора. Очекивао бих да након разапињања старе власти око тога што министар бира директоре, нова власт одмах промијени закон управо у том дијелу. Насупрот томе, добили смо лицемјеран предлог који отвара могућност да се преко ноћи спроведе чистка и доведу подобни и послушни. А које су крајње намјере, вријеме ће, плашим се, брзо показати. Заправо, већ је показало кроз неколико најновијих примјера скандалозних кадровских намјештења.

Удружења дијаспоре из свих дјелова свијета активно су се укључила у дешавања у матичној земљи, а која се, прије свега, тичу измјена Закона о регистру пребивалишта и боравишта. Недавно су се обратили и Делегацији Европске уније, тражећи да им помогну да задрже бирачко право у Црној Гори. Очекујте ли реакцију ЕУ по овом питању?

Шеховић: Апсолутно. Одлучна реакција ни домаће ни међународне јавности не смије изостати, кад и уколико се настави са том накарадном намјером. Она је за сада стала, нажалост не зато што је Влада у видјела грешке, већ зато што се суочила са за њих изненађујућим нивоом отпора грађана очигледној тежњи да се преко кољена промијени “крвна слика” Црне Горе, због промјене демографске и националне структуре становништва коју би реализација овог политички сулудог наума изазвала. Тај покушај је можда био и најопаснији и најозбиљнији од стране ове владе, али се на њему показало да грађани јесу баријера суманутим одлукама. Зато сам склон да кажем да управо ово питање представља црвену линију, која се не смије прећи!

Наиме, Црна Гора има неколико десетина хиљада својих грађана у иностранству, међу којима и највећи број мањинских народа, који упркос томе што нијесу од добра пошли вани спадају међу најлојалније грађане наше државе, Највећи број њих је на привременом раду, због чега нигдје осим у Црној Гори не остварују право гласа. И то право гласа је Влада намјерила да им узме. Невјероватно, али истинито иста она влада у којој изгледа пола министара незаконито има двојно држављанство и право гласа у двије државе! Додамо, док Минисларство унутрашњих послова не утврди који све министри имају двојно држављанство и право гласа, свако њихово поступање према сопственим грађанима у дијелу бирачког права биће безмало скандал. Зато ово питање сви, па вјерујем и европски партнери, будно прате.

Једини пут ново регруписање на политичкој сцени

По Вашем мишљењу, шта су тренутно највећи изазови у Црној Гори? Који је излаз из садашње политичке и економске кризе?

Шеховић: Већ сам говорио о томе да је Црна Гора на прекретници. Претходна власт се суочила са неопходношћу рјешавања својих немалих аномалија, а нова са сопственом вриједносном и управљачком ограниченошћу, која руши институције под изговором потребе демонтаже претходне власти. Зато као једини пут видим ново регруписање на политичкој сцени и окупљање здравих, подмладених, реформисаних и суштински европски оријентисаних грађанских снага, које ће се вриједносном и интелектуалном супериорношћу издићи изнад клерикализма и примитивизма којем нажалост свједочимо, и превазићи старе бољке.

То јесте нека врста помирења, али и овај термин се данас нажалост злоупотребљава. Помирења има са свима онима који имају политичких и других разлика, али су утемељени на цивилизацијски прихваћеним вриједностима. Ја не видим начин за помирење са онима који пропагирају вриједносни суноврат, па осуђене ратне злочинце покушавају наметнути као узоре млађим генерацијама. Са њима нити треба нити може бити помирења, јер им је мјесто на маргинама политичког живота.

Дакле, регруписање грађанских снага није и неће бити једноставан процес, посебно када тренутну већину, и поред сасвим огољене неспособности, на окупу држе два важна чиниоца: мржња према старој владајућој гарнитури и страх од губитка нових ванредних избора, који се очигледно назиру. Но, страх и мржња, мада снажни, никад у историји нијесу показали трајност. Напротив, све што је било засновано на њима, пропадало је.

Зато се надам да ће нас тешки испити који подразумијевају квалификовану двотрећинску или тропетинску скупштинску већину, попут потребе изласка из в.д. стања у судству и тужилаштву, постизања договора око изборног законодавства, као и многи други, гурати управо у правцу тражења заједничких рјешења. У тај процес мора снажније да се укључи и међународна заједница, али и наша интелектуална елита и то много више него што је то до сада био случај. Јер, пут је тежак и пун неповјерења,а ми смо на почетку.

Буџет неуставан, нереалан, неправедан и безличан

Како као економиста оцјењујете овогодишњи буџет? Да лије, по Вашем мишљењу, расподјела средстава била праведна?

Шеховић: Најбољи доказ антисистема у јавним финансијама је податак да нас је “реформска” Влада довела у ситуацију у којој Цма Гора никад није била да је тек 31. марта предложен буџет, чиме је по многима пробијен крајњи уставни рок који за посљедицу има пад Владе, да исти ни до средине маја није усвојен, а да се све то вријеме највећи број потрошачких јединица незаконито финансира због неадекватне примјене института привременог финансирања.

Уз то је неуставан, будући да садржи једну бесмислену одредбу да ступа на снагу даном објављивања у Службеном листу, а примјењује се од 1. јануара 2021. године иако смо увелико у мају, што је због повратног дејства у директној супротности са чланом 147 Устава Црне Горе. Осим што је неуставан, буџет је нереалан, апсолутно неправедан, али и безличан будући да свједочи о одсуству било какве економске визије јер не садржи апсолутно никакав новитет у било којој области. Напротив. Ослања се на огромно задужење с почетка године, а не нуди ни најмање рјешење за унапређење пореске политике, ефикаснију наплату прихода, смањење пореског дуга и сиве економије, али ни било какве нове развојне пројекте у односу на прошлу владу. Једноставно, ништа вриједно помена и озбиљне анализе.

Једини новитет на приходној страни и “реформски домет” је очекивање да ће од нелегално стечене имовине бити наплаћено чак 40 милиона еура, а притом, да јавност зна, ни слово није убодено на изради закона који би се бавио овом комплексном темом. Једнако реална је и претпоставка да ће се додатних неколико десетина милиона еура приходовати од повећаних акциза на слаткише, газирана пића и алкохол, заборављајући да се повећањем акциза неријетко смањује тражња, па самим тим и приход државе по том основу. А колико је реална кључна претпоставка одрживости буџета о очекиваним приходима од туризма на нивоу од 65 одсто у односу на 2019. годину, или 700 милиона еура, најбоље су казали туристички посленици који су је назвали списком лијепих жеља. А са списком лијепих жеља, теретом огромног задужења с почетка године и готово без иједног новог развојног пројекта у односу на претходну владу, не можемо очекивати много.

А најбоља мјера праведности предложеног буџета је то што је изгледа највеће појединачно задужење у нашој историји с почетка године поскупљење слаткиша, газираних пића и остале акцизне робе оздрављење економије које је претходних мјесеци на сва звона најављивано.

Извор: Викенд новине