"Неопходно је постигнути договор у оквиру парламентарне већине, поправити све што није добро и сачувати изборну вољу грађана. Неподношљивост оваквог стања постаје оптерећујућа за све, ствари се морају разбистрити док још није касно."
Пише: Милун Зоговић, посланик ДФ и ДНП
Договор и споразум конституената парламентарне већине је једини начин да се очува изборна воља грађана, и слобода као највећа тековина историјске побједе над диктаторским режимом Мила Ђукановића од 30. августа 2021. године. Скупштина Црне Горе има 81 посланика. За парламентарну већину је неопходан 41 посланик. Коалиције „За будућност Црне Горе“ је остварила изборни резултат од 27 посланичких мандата, чиме са двије трећине партиципира у новој парламентарној већини. Премијер Кривокапић је у међувремену изгубио подршку 26 посланика Коалиције „За Будућност Црне Горе“ и има подршку само једног посланика са листе чији је био носилац, што значи да овакву политика Владе не подржавају двије трећине посланика нове парламентарне већине. То што таква политика има подршку 11 или 15 посланика није и не може бити довољно јер је неопходна већина 41.
Непријатно ми је што морам овако да поједноставим ствари али ово су егзактни подаци. Зато сам и рекао да је неопходан договор и споразум свих конституената нове парламентарне већине. На здравим основама и сагласно изборном резултату. Никшић је примјер како се на здравим основама на основу изборних резултата без медијске хајке, лако долази до договора којим су сви задовољни. Актуелно стање је неодрживо, мора се доћи до решења којим ће сви бити задовољни и које ће очувати изборну вољу грађана. Избори по мени нијесу опција, договор у оквиру владајуће већине јесте, и то је мјера одговорности према грађанима. Независно од основаности и интензитета оптужби, Премијер је био дужан да дође на контролно саслушање матичног одбора, каже шта има и тиме покаже однос поштовања према Скупштини која га је бирала. Ђукановићев је манир да се не одазива на позиве Скупштине, а његово вријеме и манири су политичка прошлост. Чак се и Ђукановић два пута одазвао на позив одбора. У кампањи смо давали разна обећања грађанима, ваљда је елементарно и да их испоштујемо или ћемо и ми чим смо се дохватили власти да се прихватимо шарлатанских и преварантских манира да што „увече“ обећамо то ујутру не важи. Да пристанемо да жмуримо по моделу „село гори а баба се чешља“ како би нам неко из Владе запослио супругу, браћу, чланове породице. А није да нијесмо обећавали.
Шта је са развлашћивањем ДПС-а, шта је са борбом против организованог криминала и корупције, шта је са враћањем накнаде за мајке, зашто није потписан Темељни уговор са Српском православном Црквом? Ваљда макар толико дугујемо нашој светој Српској Православној Цркви, без чије подршке не бисмо ни овог пута освојили слободу. Јесмо ли се борили да нам готово годину дана након избора функционери ДПС држе и даље најмоћније полуге власти и кроје судбину? Јесмо ли грађанима обећали да хапсимо криминалце или нашу Дару са Смоковца? Јесмо ли грађанима обећали да ћемо за министре бирати неке људе који су 30. августа гласали ДПС а који се борио против наше Српске Православне Цркве и да ћемо као на „Љубином гробу“ једино истрајати на одлуци бившег режима о протјеривању амбасадора Србије и да је то једино гдје нећемо попустити. Могао бих сатима да набрајам шта је све онако како не смије и не треба да буде. Ова Влада једноставно није положила испит времена и очекивања грађана. Дошао је моменат када морамо за тренутак да застанемо да би смо пуним замахом кренули напријед.
Неопходно је постигнути договор у оквиру парламентарне већине, поправити све што није добро и сачувати изборну вољу грађана. Неподношљивост оваквог стања постаје оптерећујућа за све, ствари се морају разбистрити док још није касно.
Зато разговори и договор у оквиру владајуће већине што прије! Није џабе наш народ рекао договор кућу гради! А Црна Гора је кућа свих нас.
Fejsbuk
