Црна Гора значајно је закаснила са усвајањем програма економских реформи за излазак из кризе изазване пандемијом коронавируса, саопштио је Савјет ЕУ у годишњој заједничкој декларацији о економском и финансијском дијалогу.
У извјештају Савјета ЕУ истичу да је Црна Гора поднијела дјелимичан нацрт програма економских реформи 2021-2023, 15. фебруара, након чега су услиједила додатна ажурирања у марту, да би Влада 1. априла формално усвојила програм.
Из Савјета ЕУ напомињу и да су ограничења наметнута пандемијом ковида значајно утицала на туризам од којег је Црна Гора зависна уз подсјећање да је услијед пада спољне и домаће потражње реални БДП опао за 15.2 одсто у 2020. години.
“Предвиђен је и сценарио по којем би опоравак економије требао да се деси у 2021. години под претпоставком да ће побољшање здравствене ситуације у другој половини године омогућити да се економија врати на предпандемијски ниво у 2022. години, ипак кашњење почетка имунизације становништва против ковида, представља својеврстан изазов када је у питању овај сценарио опоравка”, наводи се у извјештају.
Нагласак је стављен и на завршетак прве дионице ауто пута Бар-Бољаре, а из Савјета ЕУ сматрају да би то у комбинацији са очекиваним опоравком туризма довело до смањења дефицита.
У извјештају се наводи да у програму економских реформи нису представљене нове мјере консолидације, а оцијењено је да се он у највећој мјери ослања на опоравак економије који би допринио пореским приходима заједно са постепеним укидањем капиталне потрошње у вези са ауто путем.
Додаје се и да би се редовна буџетска потрошња обуздала оптимизацијом радних мјеста у јавној управи.
Један од закључака у извјештају је да ће пут пост-пандемијског опоравка у значајној мјери зависити и од напора и способности Владе да рјешава структурне изазове као и од примјене пакета економске подршке, међу којима је економски инвестициони план подршке за Западни Балкан.
“За економски опоравак би значајно било сузбијање корупције и побољшање владавине права, уз повећану транспарентност и јачање институција и социјалног дијалога”, поручили су из Савјета ЕУ.
Потребно је наводи се, и радити на запошљавању жена и младих, што би допринијело борби против дуготрајне незапослености.
“Дугорочни проблем високе стопе незапослености, нарочито међу одређеним категоријама као што су жене и млади, додатно су погоршани пандемијском кризом. Стопа младих који нису у радном односу остаје висока, а неусклађеност радних вјештина представља препреку ка запослењу”, наводи се у извјештају.
Једна од оцјена је и да је забиљежена дестимулација за рад изазвана лошом координацијом тржишта рада и одређених служби, уз напомену да је потребно јачати социјални дијалог.
У складу са изнијетим закључцима и процјенама Савјет Европске уније усвојио је препоруке у којима се наводи и да Црна Гора треба да обезбиједи добро таргетирану и привремену помоћ за пандемијом угрожена домаћинства и предузећа.
“Потребно је и припремити нови план оптимизације јавне управе. Успоставити ИТ ситем за електронско управљање и безбједно штампање акцизних маркица како би се проширила пореска основа”, наводи се.
У извјештају се налази и препорука за формирање независног тијела задуженог за фискални надзор.
Потребно је развити преглед свих пореских изузећа и анализирати њихов економски и социјални утицај. Подржати економију и пословну ликвидност тако што ће се смањити заостале обавезе и рокови за повраћај ПДВ-а у јавном сектору- једна је од препорука.
Уз то, из Савјета ЕУ позивају да Црна Гора треба акционим планом да осигура "борбу против неформалности која се између осталог односи и на легализовање предузећа и радних мјеста "
Посљедња смјерница сугерише оснивање међуминистарске радне групе у коју су укључени релевантни ресори, како би био израђен план примјене гаранција за младе.
“У сарадњи са пословним сектором треба припремити мјере за реформу система стручног образовања како би се побољшао утицај на тржишту рада”, закључено је у извјештају.
извор: аналитика
.jpeg)
