Законодавни одбор је на данашњој сједници утврдио да је предлог о о скраћењу мандата Скупштине Црне Горе у складу са Уставом и правним поретком.
Предлог је подржало шест чланова тог тијела, један је био против, а један уздржан.
Одбор је сагласан да је за доношење ове одлуке потреба апсолутна већина.
Предлог одлуке о скраћењу мандата парламенту је доставио премијер Здравко Кривокапић.
Према Уставу Црне Горе, Скупштини мандат може престати прије времена - скраћењем или њеним распуштањем. Предлог за скраћење могу поднијети предсједник Црне Горе, Влада или најмање 25 посланика, а одлука о скраћењу мандата доноси се већином гласова свих посланика.
Поповић: Предлог није у складу са Уставом
Посланик Либералне партије Андрија Поповић је казао да у оваквој ситуацији је најправедниједа се иде на изборе.
Што се тиче овог предлога, није у складу са уставом. Члан 92 Устава каже да се Скупштина не може распуштити у ванредном или ратном стању уколико је покренут покренут поступак о неповјерењу Влади. Нема дилеме да је приједлог о неповјерењу Влади поднијет прије ове иницијативе - казао је Поповић.
Предсједница одбора Маја Вукићевић је указала да овдје није ријеч о укидању Скупштине већ о скраћењу мандата.
Поповић је казао да је то "готово исто".
Истакао је да ће се пленум сјутра изјаснити о овоме и да ће то проћи као и данашња сједница ванредног засиједања на којој је требало да се расправља о разрјешењу вицепремијера Дритана Абазовића.
Правимо циркус у Скупштини. Свака ванредна сједница много кошта пореске обавезнике и није било потребе за тим. Сјутра ћемо на сједници расправљати о питању неповјерења Влади која је на политичком, економском, социјално, епидемиолошком нивоу сатрла Црну Гору и довела је на најниже гране. Уз то зауставила европски пут, задала упитност европске перспективе и чланства у НАТО савезу - казао је Поповић.
Сматра да је иницијатива о скраћењу мандата Влади безмислена.
Министар економског развоја Јаков Милатовић је казао да се овдје не ради о члану 92 већ о члану 84.
По коме на предлог предсједника Црне Горе, Владе или најмање 25 посланика Скупштини може скраћен мандат. Ово је Законодавни одбор и овдје се треба расправљати да ли је овај предлог у скалду са законом и Уставом - казао је он.
Посланик Демократске праве Црне Горе Момо Копривица је казао да је предлог о скраћењу мандата Скупштини у скалду са Уставоми правним системом.
Код распуштања Скупштине финалну одлуку доноси Влада а указом предсједник Црне Горе. Кад је у питању скраћење мандата, Влада је само предлагач, а Скупштина доноси одлуку. То су два битно различита института која постоје у систему парламентарне демократије. Према томе, Влада је имала право да предложи скраћење мандата Скупштини након покретања поступка за изгласавање неповјерења Влади, што не би имала право у случају распуштања Скупштине - казао је Копривица.
Казао је да је Демократска Црна Гора говорила да је парламентарна већина с обзиром на добијено повјерење 30. августа 2020. требала да врши власт све четири гоине.
Добили амо од грађана повјерење и на тај начин је формирана изборна већина која је требало да врши власт до 2024. године. Међутим у постојећим околностима, када се жели прекројити изборна воља грађана, када имамо иницијативу за рушење Владе након усвајања сета реформских закона, када је изгласан састав Тужилачког савјета, стигла је иницијатива за рушење Владе, која је донијела нестабилност, конфронтације и подјеле - казао је он.
Копривица: Ко бјежи од избора, тај се бори за фотеље
У тим околностима, сматра Копривица, је најпоштеније и најдемокрацкије, да се скрати мандат и да "идемо на суд грађана".
Чујемо доста ових дана прича о борби за фотеље, желим да кажем да онај ко бјежи од избора, тај се бори за фотеље. А онај ко се бори од суда народа на изборима, тај је огољени борац за функцију. Чули смо познате јавне ставове да су избори најбоља опција. Да ли су за креаторе те изјаве и даље најбоља опција или се прибјегава некој мање поштеној. Има само поштена и непоштена опција, нема ништа између - казао је Копривица.
Казао је да неки поличари говоре да не треба ићи на изборе јер они не би много тога промијенили.
Онда не треба да одржавамо изборе, зато што неко мисли да се ништа није промијенило, иако се битно промијенило и на државном и локалном нивоу. Колико је то мишљење мањкаво, можемо из Устава да избацимо категорију избора па да спроводимо периодичне анкете. Умјесто изборне демократије да имамо анкетну демократију, за оне који се прибојавају избора - казао је Копривица.
Вукићевић је посјетила да је Демократски фронт почетком децембра предлагао изборе као најпоштенију опцију, али како истиче, тада нису наишли да одобрење Владе а ни оних који се сада залажу за изборе.
Ми ћемо подржати ову иницијативу јер сматрамо да су избори најпоштеније рјешење за излазак из кризе - казала је она.
.jpeg)
