Најдемократскије је свакако вратити мандат грађанима и ићи на изборе. Иако, како процјењујемо, они свима нијесу баш по вољи. Посебно не да се одрже до краја ове године. Ако је тако, уз неке измјене оптимално је да се избори одрже у рано прољеће. Што се нас тиче, ми смо за изборе спремни, када год они били, казао је у разговору за "Дан" министар људских и мањинских права Фатмир Ђека.
Скупштина Црне Горе изгласала је неповјерење Влади Дритана Абазовића, сат иза поноћи 20. августа, након дванаест сати расправе. Од укупно 81 посланика, за обарање Владе гласало је њих 50 посланика. За обарање владе били су функционери Демократске партије социјалиста, Демократске Црне Горе, Социјалдемократске партије, Социјалдемократа, Бошњачке Странке, Демократске уније Албанаца и Праве Црне Горе.
Против је била предсједница Скупштине Данијела Ђуровић из Социјалистичке народне партије.
Остали посланици Демократског фронта, Социјалистичке народне партије, Демоса и Абазовићевог Грађанског покрета УРА нису присуствовали гласању.
Министар људских и мањинских права Ђека поручио је да се посланик Мехмед Зенка о неповјерењу Влади изјашњавао по сопственом "нахођењу и интересима", а не у име Албанске коалиције "Једногласно".
Двотрећинска већина потребна је да би се промијенио Закон о избору одборника и посланика, али и да се изаберу врховни државни тужилац и дио чланова Судског савјета. Да је двотрећинска већина тешко достижна показује и то што политичке партије се не могу договорити око неколико важних питања за која је Европска унија очекивала да ће бити брзо ријешена. Одбор за политички систем Скупштине и Уставни одбор нису успјели да одаберу кандидате који би попунили упражњена мјеста у Уставном суду и Судском савјету, а у току је нови јавни позив за избор четворо судија Уставног суда. Скупштина на основу три претходна јавна позива није изабрала ниједног кандидата за ту функцију, иако их је 14 конкурисало. Посланици нису успјели ни да изаберу четири члана Судског савјета из реда угледних правника.
Према његовом мишљењу, двотрећинска већина може бити постигнута.
- Посебно зато што се сви заклињемо у Европу и демократију. Стога нам је потребан компромис политичких структура у Скупштини Црне Горе и знам да су тога сви свјесни. А да ли ће до тога доћи, е, то је питање. Но, сви смо пред судом грађана/ки и историје – наводи Ђека.
Зенка је гласао за неповјерење Влади.
Ђека истиче да је веома задовоњан због рада у 43. Влади Црне Горе.
– Имали смо одличну сарадњу која је резултирала низом изузетних резултата на многим пољима. За мене је као човјека и политичара било неизмјерно задовољство што сам био у Влади која је максимално поштовала све мањине, која је била најинклузивнија до сада и гдје је, увјерен сам, свима било удобно. Вјерујем да се то осјећало и у нашем друштву. Барем је то била наша намјера. Зато смо при нашем Министарству основали, по први пут, Директорат за интеркултурализам, увјерени да је у међусобна сарадња, плодоносно прожимање и пуна равноправност свих различитости највећи капитал Црне Горе који морамо чувати и унапређивати – наводи Ђека.
Помиње се да би мандатар за састав техничке владе могао бити нестраначка особа. Тачније, медији су објавили да постоји предлог да неко из невладиног (НВО) сектора буде мандатар власти који би припремао ванредне парламентарне изборе.
– Обзиром на кратко вријеме трајање те евентуалне владе, мислим да нико не би био спреман да свој интегритет уложи у тако нешто. Посебно што не би имао снажну политичку подршку нужну да се изведе тако захтјеван процес. Тако нешто је још неизвјесније уколико знамо да нас у јесен и зиму очекује доста изазова на економском, социјалном и енергетском плану. Стога мислим да ће већ за дан-два ова замисао бити адактирана – подвлачи министар Ђека.
Посланици Демократског фронта, Покрета за промјене, Демократске Црне Горе, Демоса, Праве и Уједињене Црне Горе поднијели су иницијативе за смјену предсједнице Скупштине Данијеле Ђуровић. Ђека истиче да је Ђуровић била право освјежење за наш парламент.
– Сматрам да је тај посао веома добро обављала и да, у околностима које имамо, треба да настави са вршењем ове функције. Уосталом, држим да би у овој држави неписано правило требало да буде да барем на једној од три најважније функције, то јесте предсједник државе, премијер Владе или предсједник Скупштине мора да буде жена – закључује Ђека.
Извор: Дан
.jpeg)
