Жене у Црној Гори често бирају „безбједне“ друштвене маргине, на којима не могу да стекну ни потребна искуства, нити формална знања која би им помогла у политичком животу, сматра посланица Демократског фронта Симонида Кордић.
Истраживање које је у марту спровео Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) показало је да је, и поред увођења система квота који доприноси већој заступљености жена на изборним листама, учешће жена у политици у Црној Гори и даље је на недовољном нивоу.
Кордић је агенцији МИНА, на питање шта је главни разлог недовољног учешћа жена у политичком животу у Црној Гори, рекла да је та подијељеност унутар друштва присутна и у другим областима, али је можда највидљивија у политици.
То је, сматра она, посљедица дуготрајног историјског развоја друштва, чије је функционисање почивало на оштрој подјели улога.
„Но, аранжман који је настао као релативно праведна подјела обавеза и дужности у малим пољопривредним заједницама, у којима је породица била истовремено и основна друштвена и основна привредна јединица, просто не одговара објективним, темељито измијењеним условима савременог друштва“, казала је Кордић.
Према њеним ријечима, Црна Гора је додатно оптерећена великим историјским дисконтинуитетима.
„Из племенског друштвеног уређења, практично прескачући читаве развојне епохе, ушло се у неку врсту савремене државе, да би затим наступило усвајање програма индустријализације, пролетаризације становноштва и такозване социјалистичке организације“, појаснила је Кордић.
Само друштво, како је казала, не може да прати такве нагле промјене и задржава своје наслијеђене моделе функционисања.
„Ти модели искључивали су жене из јавног, привредног и, наравно, из политичког живота. Тако долазимо до садашње ситуације“, навела је Кордић.
Она сматра да је улога жене у јавном животу остала једнако недефинисана данас, као што је то био случај и у патријархалној заједници.
Према ријечима Кордић, иако номинално постоје једнака права у јавној сфери, у реалности неформални друштвени контекст није усвојио ни правила, нити показао суштинску заинтересованост да подржи јавни ангажман жена.
„Оне зато често бирају „безбједне“ друштвене маргине, на којима не могу да стекну ни потребна искуства, нити формална знања која би им помогла у политичком животу“, казала је Кордић.
Упитана шта је њу мотивисало да уђе у политику и да ли се икада покајала због такве одлуке, Кордић је рекла да је, упркос кампањи у којој се политика представља као једно од најнепожељнијих занимања, то ипак један од најузвишенијих и најважнијих позива.
„То је она људска дјелатност која нас на сваки начин одређује, утиче на вриједности које градимо и, наравно, одређује и нашу будућност. Ако желите да утичете на стварност, политика је најефикаснији начин да то учините“, казала је Кордић.
Наравно, како је навела, да такав позив не може бити лак, чак и да су општи услови много бољи од „оних који су нама дати“.
„Али, шта год човјек да ради озбиљно, мора рачунати на потешкоће. Када су мотиви исправни и циљеви јасни, нема мјеста кајању“, истакла је Кордић.
На питање колико је женама у Црној Гори, које су се опредијелиле за бављење политиком, тешко да опстану на доминантно мушкој политичкој сцени, и какве су њихове шансе да напредују у политичкој хијерархији, Кордић је одговорила да ништа није лако.
„Посебно није лако када сте у позицији да се бавите занимањем гдје је појава жене на позицијама одлучивања и даље егзотична“, додала је она.
Како је навела, упркос сјајним историјским примерима успјешних политичарки, владарки, и даље се успјешне политичарке сматрају изузетком који потврђује правило.
„Али, да се разумијемо, није било лако ни љекаркама, професоркама, новинаркама када су почеле да се пробијају кроз препреке у својим професијама“, казала је Кордић.
Она сматра да је, због посебности црногорског историјског наслеђа, овдашњим политичаркама задатак и компликованији, али није немогућ.
„Не заборавимо да су жене добиле право гласа у Европи тек средином 20. вијека. Ни Рим није изграђен за један дан“, додала је Кордић.
Упитана да прокоментарише то што су жене које се баве политиком све чешће изложене бруталним нападима на друштвеним мрежама и у појединим медијима, непримјереним и мизогиним, често и вулгарним коментарима, Кордић је оцијенила да је велики проблем нерегулисан јавни простор на друштвеним мрежама.
Према њеним ријечима, то је општи проблем који није специфично везан за жене, мада су оне често жртве виртуалних напада.
„Имамо сада ситуацију гдје било ко може постати предмет бруталног омаловажавања, мобинга, злостављања, без икаквих посљедица за починиоца“, казала је Кордић.
Како је навела, особе које из безбједне анонимности, најчешће вулгарно, нападају оне који се баве јавним послом, наступају из оквира сопствене несигурности и страха.
„Али то је мала утјеха за људе, понајчешће жене, које се фигуративно провлаче кроз блато нечије мизогиније и чије породице су једнако изложене тој врсти страдања“, нагласила је Кордић.
Она сматра да, због посебног утицаја које имају у сваременом друштву, друштвене мреже морају бити у фокусу закононског регулисања, тако да се не умањи простор за слободу говора, али да се не афирмише, већ строго кажњава насилничко понашање.
На питање да ли је црногорско друштво довољно зрело да коначно добије и предсједницу државе, односно премијерку, Кордић је казала да се црногорско друштво налази у фази својеврсне анархије и потпуне политичке несигурности.
„Послије безмало 80 година ауторитарног режима једне партије под различитим именима, ушли смо прилично немушто у освајање новостечене слободе“, рекла је Кордић.
Нажалост, како је казала, овај период обиљежило је и кршење основних уставних и демократских принципа везаних управо за ничин формирања парламентарне, а посебно извршне власти, па и избор челних особа на тим позицијама.
„Црној Гори је дакле потребна прије свега владавина права и демократски политички процеси. Свакако, важно и охрабрујуће је да се жене налазе на челним позицијама“, сматра Кордић.
Она је казала да веће присуство жена на позицијама одлучивања утиче на већи ниво спремности друштва да прихвати њихов политички ангажман.
„Но, да не би дошли у ситуацију да само поправљамо статистику, јако је битно да сви заједно, мислим на све жене и мушкарце у политици, створимо демократско друштво у којем сви, а наравно и жене имају потпуно равноправну улогу“, поручила је Кордић.
Извор: цдм
.jpeg)
