– Za mene je ovo veliki dan, vidjeli ste koliko je desetine i desetine komšija i prijatelja došlo, uglavnom Bošnjaka, muslimana, Srba naravno, ono što ih ima ovdje malo. Od pola 7, 7, ćemo da ugostimo sve, pa i do sada smo sve ugostili, primili dolje, i ja sam razgovarao sa njima. Šerif je komšija prvi tu, pa se on prihvatio i uloge domaćina. I moji, Vanja i Roman, naravno, to je moja porodica, familija, i oni tu pomažu. Došao je i mali Nikola iz grada, evo, on je isto, on je sad u Gradiški, on je izbjegao, čitava porodica je došla ovde zbog naše kuće. Inače, ovdje su naše ove dvje kuće, neko im je rekao od domaćih Hrvata, to su bile prve dvije spaljene kuće. Prve dvije spaljene i srušene, onda su sve druge: i Vučića kuće, i Kadijevića kuće, i Lukića kuće, i Stanića kuće, i Čavića kuće, i sve druge.

– Tako da, neko im je tačno po redu rekao kako da sve najuglednije kuće Srba ruše, a onda sve više nije bilo reda. To je bila neka vukovarska, neka bojna njihova, koja se vraćala posle Vukovara, i to su uradili. Evo, mi smo ovo obnovili sad, sve se promijenilo. Nekada su ovde živjeli samo Srbi, sad žive gotovo samo Bošnjaci. Ima takvih mjesta i na drugoj strani, da budem iskren, ali ja sam srećan što smo mi zadržali, kao porodica, prijateljske odnose sa svim komšijama.

Vučić je istakao da je ponosan na svoju srpsku imovinu i da je njegova kuća srpska kuća koju su spalili.

– Ja se ponosim svojom srpskom imovinom, i tu je priča o Srbiji. Ovo je srpska kuća, ovo je kuća Srbina, zato su je spalili. I ova pored je kuća Srbina. Mi nismo dirali kuće komšija, ni Hrvata, ni muslimana. Nisu ni muslimani naši. Hrvati jesu. Mi nismo ničiju kuću dirali, ničiju kuću spalili nisu. Moje imanje, naše imanje. Mi imamo šuma, ne znam koliko desetina hektara, livada, koliko hoćete. Danas, kad smo dolazili, sve ono prema prozoru što ste mogli da vidite, šuma naših. Koliko livada imamo s ove druge strane, Barica, Karolinke, svega drugog, dakle, to ne možete da prebrojite. A to je zato što je naš djeda bio najbogatiji, on je imao pred rat 2 kamiona, zato su gubili prvo.

I oni koji su radili za njega, Hrvati, rekli su mu, kad je postao stožernik, taj čovjek, to znači gradonačelnik kod Hrvata, on mu je rekao: „Neće ti gazda dađe dlaka s glave. “ Pošto je njemu Anđelko ime, pa mu je majka, kad su njega ubili, pošto se moj otac posle toga rodio, dala svom sinu ime Anđelko. Po mužu. I onda je, a rodila ga je u Srbiji, i on je rekao: „Neće ti dlaka s glave falit, samo mu je glava falila. “ Drugi, treći dan, kako su uspostavili vlast, NDH ovdje. Znaju to svi, svi komšije muslimani znaju, svi znaju to ovdje, nije to ovdje neka velika tajna. Tako da, tamo gdje sam ja, biće i moja zastava i zastava mog naroda. I nikome, kao što vidite, ne smeta, nikoga ne vrijeđamo. Poštujemo sve komšije, ja ću s njima dugo da ostanem, pojedemo, popijemo, ispričamo se, i o nekim starim vremenima, da nešto uradimo i za buduća vremena. Ako možemo nešto da pomognemo, možemo, ako ne, da odmognemo, nećemo sigurno – rekao je Vučić.