Predsednik Udruženja „Napredni klub“, istoričar dr Čedomir Antić, izjavio je da je, posle 19 godina istraživanja političkih prava srpskog naroda u regionu, stanje i dalje relativno loše, iako su tokom prethodne godine zabeleženi određeni pomaci.

Na predstavljanju 18. godišnjeg Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2025/2026. godinu u Beogradu, Antić je naveo da oko 25 odsto Srba danas živi u državama regiona i na teritoriji tzv. Kosova.

„Posle 18 izveštaja mogu da kažem da je stanje relativno loše“, rekao je Antić.

Prema njegovoj oceni, srpski narod je, uz Ruse i Ukrajince, verovatno jedini narod u Evropi koji trpi određeni pritisak i izložen je asimilaciji, uz nastojanja da mu budu uskraćena politička prava garantovana ustavima i zakonima država u kojima živi.

Antić je naveo da su od 2016. do prošle godine izveštaji imali crne korice, jer se položaj Srba pogoršavao, dok su ovogodišnje korice nešto svetlije.

Kao razloge za određeno poboljšanje naveo je promenu administracije u Sjedinjenim Američkim Državama, stabilnost politike Srbije, prestanak, kako je rekao, progona rukovodstva Republike Srpske, kao i određene pomake u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Antić: U Crnoj Gori i dalje postoje ozbiljni problemi

Govoreći o Crnoj Gori, Antić je ocenio da su određena prava ostvarena, ali je istovremeno upozorio da u pojedinim segmentima politike vidi nastavak asimilacije i obespravljivanja srpskog naroda.

Posebno je govorio o verskim pravima i pokušajima stvaranja paralelnih pravoslavnih crkvenih struktura.

Prema njegovim rečima, takvi procesi postoje u Hrvatskoj, a „nešto slično“ se već dugo pokušava i u Crnoj Gori.

Antić je upozorio i na pokušaje stvaranja takozvane Hrvatske pravoslavne crkve, tvrdeći da bi cilj takvog procesa mogao biti preuzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Crna Gora najpozitivniji primer u ovom trenutku

Jedan od autora Izveštaja, Lazar Janošević, ocenio je da je, kada je reč o Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, trenutno najpozitivniji primer upravo Crna Gora, jer Srbi učestvuju u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti.

Prema njegovoj oceni, to predstavlja ogromnu promenu u poslednjih 50 godina.

Kao jedno od najvažnijih pitanja tokom prethodne godine izdvojio je borbu srpskih stranaka da srpski jezik dobije status službenog jezika, kao i inicijative da se trobojka ozvaniči kao narodna zastava i uvede u upotrebu.

Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve, Janošević je ocenio da je situacija značajno bolja, jer se Temeljni ugovor uglavnom poštuje, a crkvena imovina više nije ugrožena kao ranije.

Kao jedan od ključnih problema u Crnoj Gori izdvojio je duboke identitetske podele između političkih struktura koje insistiraju na crnogorskom identitetu i suverenizmu i, sa druge strane, srpskih stranaka.

Pomaci u Republici Srpskoj, teško stanje u Hrvatskoj

Kada je reč o Republici Srpskoj, u Izveštaju se kao pozitivan pomak navodi poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i ukidanje sankcija Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima.

Istovremeno, kao problem se navode sudski postupci iz Sarajeva za koje autori Izveštaja smatraju da ugrožavaju prava Republike Srpske.

U Federaciji Bosne i Hercegovine, prema nalazima Izveštaja, položaj Srba znatno je nepovoljniji, uz slabu upotrebu srpskog jezika i veoma malu zastupljenost Srba u institucijama.

Janošević je ocenio da je situacija najgora u Hrvatskoj, gde su, prema njegovim rečima, prava Srba konstantno ugrožena i postoji pokušaj „tihe asimilacije“. Ukazao je i na slabu zastupljenost Srba u državnoj upravi, nedovoljna ulaganja u povratnička područja i pojave ekstremnog nacionalizma.

Rumunija i Mađarska pozitivni primeri

Generalni sekretar Naprednog kluba Igor Vuković ocenio je da su Rumunija i Mađarska primeri država koje na odgovarajući način poštuju prava srpske zajednice.

Posebno je izdvojio Rumuniju, dok je za Mađarsku naveo da je broj Srba povećan za oko 20 odsto i da ih sada ima 11.226.

Nasuprot tome, Sloveniju i Albaniju označio je kao negativne primere, navodeći da u tim državama Srbi nemaju status nacionalne manjine.

Antić je posebno upozorio i na položaj Srba na Kosovu i Metohiji, ocenjujući da je tzv. Kosovo jedan od najvećih neuspeha Evropske unije i da Brisel nije uspeo da obezbedi sprovođenje postignutih sporazuma.

Izveštaj Naprednog kluba obuhvata položaj Srba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Sloveniji, Rumuniji, Mađarskoj i na tzv. Kosovu.

„Naše preporuke stoje kao i ranije – što više ulaganja, što više vezivanja za srpsku državnu i nacionalnu politiku tog pitanja, jer je ono ključno“, poručio je Antić, a prenosi Tanjug.

Bonus video:

MUP angažovao sve raspoložive kapacitete u gašenju požara u Deliblatskoj peščari