Autor: Relja Željski, načelnik Uprave za analitiku BIA
Pogled.me integralno prenosi treći dio autorskog teksta Relje Željskog, objavljenog na portalu Borba.me u rubrici „Kolumne/Drugi pišu“. Stavovi i navodi izneseni u tekstu pripadaju autoru.
Političke likvidacije, tajne bezbednosne strukture, trgovina organima i pritisci na svedoke deo su mračnog nasleđa koje već decenijama prati Hašima Tačija i njegov najbliži krug. Treći deo donosi nove detalje o mehanizmima moći koji su mu omogućavali da godinama ostane van domašaja pravde
U prethodna dva broja su u najkraćim crtama prikazani delovi neslavne „biografije“ Hašima Tačija i njegovih saradnika koji nisu dovoljno poznati domaćoj i međunarodnoj javnosti, a koji nedvosmisleno upotpunjuju i izoštravaju sliku koja se o njima, između ostalog, formira i na osnovu nedavno izrečene presude Haškog tribunala.
U trećem nastavku biće predočeno još relevantnih saznanja koja treba da posluže istom cilju.
Političke likvidacije i tajna služba ŠIK
Prema informacijama domaćih i stranih nadležnih institucija i službi, ubistva političkih konkurenata iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji je dugo imao dominantnu podršku među Albancima na KiM, takođe su bila deo organizovanog delovanja Hašima Tačija i njegovog okruženja.
Prvo takvo ubistvo desilo se 21. septembra 1998. godine, kada je, prema tim informacijama, Tači zajedno sa Redžepom Seljimijem organizovao likvidaciju ministra odbrane u tzv. Vladi Republike Kosovo pod kontrolom DSK Ahmeta Krasnićija, koja je izvršena u Tirani, u Albaniji.
Pored toga, saznanja pomenutih organa ukazuju da je od početka 1999. do kraja 2000. godine izvršeno još sedam takvih ubistava i tri pokušaja ubistva.
Bezbednosno-policijske strukture UNMIK-a i KFOR-a još 2000. godine, na osnovu svojih operativnih saznanja o brojnim nepočinstvima Tačija izvršile pretres njegovog stana, kojom prilikom su, pored ostalog, pronašle milion nemačkih maraka i brojne dokaze o zločinima i kriminalu
Arhive brojnih službi sadrže tomove dokumenata koji ukazuju na to da je pomenute, kao i druge slučajeve otmica, ubistava i pokušaja atentata na političke protivnike sprovodila ilegalna bezbednosna struktura „ŠIK“, nastala transformacijom kvaziobaveštajno-kontraobaveštajne službe tzv. OVK, kojom su rukovodili Tačijevi najbliži saradnici Kadri Veselji i Džavit Haljiti.
Ova struktura bila je organ Tačijeve Demokratske partije Kosova (DPK), nastale nakon završetka sukoba, koja je na talasu i pod „oreolom oslobodilaca“ za sebe prigrabila vlast na terenu. Jedan od egzekutora „ŠIK-a“ Nazim Blaca, u godinama nakon izvršenja zločina, pokajao se i svedočio pred nadležnim pripadnicima EULEKS-a.
Na osnovu njegovog iskaza, osuđeno je više nižerangiranih pripadnika Tačijeve i Veseljijeve strukture, ali su njih dvojica iz političkih razloga i zbog motiva stranih mentora ostali nedodirljivi.
Područni komandanti tzv. OVK su vremenom postali lokalni baroni i „gospodari života i smrti“ koji su kontrolisali celokupan ekonomski i politički ambijent, uz podrazumevajuću involviranost u organizovani kriminal, a na vrhu cele strukture bio je Tači, kao dugogodišnji premijer, a potom i predsednik „Republike Kosovo“.
Pretres Tačijevog stana i navodno pronađen milion nemačkih maraka
Iako su bezbednosno-policijske strukture UNMIK-a i KFOR-a još 2000. godine, na osnovu svojih operativnih saznanja o brojnim nepočinstvima Tačija izvršile pretres njegovog stana, kojom prilikom su, pored ostalog, pronašle milion nemačkih maraka i brojne dokaze o zločinima i kriminalu, a 2003. godine planirale njegovo hapšenje, Tači je, opet iz političkih razloga, ostao neuhvatljiv.
Naime, njegovo hapšenje diskreditovalo bi i sve one koji su godinama podržavali njegov rad, kao i separatistički projekat na KiM u celini.
Ubistva političkih konkurenata iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), koji je dugo imao dominantnu podršku među Albancima na KiM, takođe su bila deo organizovanog delovanja Hašima Tačija i njegovog okruženja
Trgovina ljudskim organima i izveštaj Dika Martija
Jednu od najmračnijih epizoda iz perioda o kome je reč predstavlja svojevrsni amalgam ratnih i poratnih zločina sa međunarodnim organizovanim kriminalom. U pitanju je trgovina ljudskim organima, koja je počela još tokom sukoba, kada su kidnapovanim osobama pre ubistava vađeni organi i prodavani na međunarodnom tržištu. To nisu tvrdnje, kako Albanci vole da kažu, „srpske propagande“.
Njih je izneo Švajcarac Dik Marti u svom izveštaju koji je usvojen pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope 2011. godine. U njegovim izveštajima, kao i u ispovesti glavne tužiteljke bivšeg Tribunala u Hagu, takođe Švajcarkinje Karle del Ponte, ukazano je na to da je u vrhu organizovane mreže trgovine organima stajala kriminalna „Drenička grupa“ na čelu sa Hašimom Tačijem.
Međutim, ni ove tvrdnje nikada nisu istražene do kraja i procesuirane niti pred jednim sudom, iako su postojali svedoci koji su međunarodnim istražiteljima davali iskaze na osnovu neposrednih uvida, iskustava i saznanja.
Privatizacija i bogaćenje nekadašnjih komandanata OVK
Ono što je interesantno, uključivanje u kriminalne tokove negativno je uticalo na međusobne odnose i izazivalo sukobe među dojučerašnjim saborcima iz vrha „OVK“, pa se tako Tači razišao najpre sa Ramušem Haradinajem, zatim sa Redžepom Seljimijem i naposletku sa Kadrijem Veseljijem.
Pored političkih pozicija, podele interesnih sfera bile su posebno izražene u preuzimanju i otimanju društvene imovine kroz pljačkaški proces privatizacije, o čemu je na nemačkom govornom području najbolje pisao Martin Hajperc u knjizi Makijato diplomatija, zgrožen onim čemu je svedočio tokom službovanja u vrhu međunarodnih struktura na KiM. Tači je kroz taj proces postao neformalni vlasnik i suvlasnik značajnog dela nejake „kosovske“ ekonomije i veoma, veoma imućan čovek.
Potencijalnim svedocima je prećeno da će završiti mrtvi, kao mnogi svedoci u brojnim ranijim pokušajima postupaka protiv komandanata tzv. OVK, a sa druge strane su im nuđeni novac i različite primamljive privilegije
Osnivanje suda, ometanje pravde i pokušaj izbegavanja odgovornosti
Specijalni sud pred kojim su osuđeni Tači, Veselji, Krasnići i Redžepi osnovan je kao izraz shvatanja dela međunarodne zajednice kakva je kriminalno-zločinačka struktura stvorena uz presudnu pomoć Zapada na KiM, kao i posledične težnje da makar mali broj vođa iz vrha te strukture bude priveden pred lice međunarodne pravde.
Zvuči paradoksalno - taj sud i Specijalizovano tužilaštvo osnovani su 2015. i 2016. godine kao organi tzv. Republike Kosovo, a ne UN, dok je presudnu političku ulogu u njihovom osnivanju odigrao upravo Tači, koji je tada bio na vlasti u Prištini. On se nadao da će svojom kooperativnošću sa međunarodnom zajednicom kupiti za sebe slobodu i imunitet.
Međunarodni Specijalni istražni timovi na terenu su sprovodili istrage, a albanski lideri pratili su njihov rad sa strepnjom. Postoje saznanja da je usled odlučnog delovanja istražitelja, aprila 2017. godine u Crnoj Gori održan sastanak dela tzv. Vlade Kosova i visokih predstavnika DPK, koji je vodio Tači, a prisutan je bio i Kadri Veselji.
Tema sastanka je bilo pravljenje planova za organizovanje napada na pojedine najagilnije članove Specijalnog istražnog tima, koji su boravili na KiM s ciljem prikupljanja saznanja i saslušavanja lica koja bi mogla biti potencijalni svedoci. Bilo je predviđeno da navedeni napadi budu izvedeni tako da bi kasnije mogli biti okarakterisani kao napadi verskih fanatika u vreme Vaskrsa. Međutim, najuticajniji međunarodni akteri su blagovremeno saznali za ove mračne planove, te je političkom vrhu „Kosova“ strogo naloženo da ih obustavi.
Svojevrsni amalgam ratnih i poratnih zločina sa međunarodnim organizovanim kriminalom predstavlja trgovina ljudskim organima, koja je počela još tokom sukoba, kada su kidnapovanim osobama pre ubistava vađeni organi i prodavani na međunarodnom tržištu
Shvativši tek 2020. godine da će definitivno biti glavni optuženik pred pomenutim sudom, Tači je preduzeo opsežne međunarodne lobističke aktivnosti, pre svega preko uticajnih albanskih lobista u SAD, kao i preko svojih dugogodišnjih sagovornika i saradnika iz najuticajnijih zemalja, da pokuša to da spreči, ali je ipak morao iste godine da ode u pritvor. Tokom pritvora, Tači je orkestrirao svoje najbliže saradnike da na terenu preduzmu sve moguće metode i mere pritisaka na potencijalne svedoke.
Naime, Tači i njegovi saradnici, preko svojih agenata koje su podmetnuli međunarodnim istražiteljima u svojstvu prevodilaca i administrativnog osoblja, znali su u realnom vremenu sa kime su sve istražitelji razgovarali i ko je kakav iskaz dao.
Pritisci na svedoke i pokušaji ometanja pravde
Potencijalnim svedocima je prećeno da će završiti mrtvi, kao mnogi svedoci u brojnim ranijim pokušajima postupaka protiv komandanata tzv. OVK, a sa druge strane su im nuđeni novac i različite primamljive privilegije. Iz tog razloga protiv Tačija i petorice njegovih saradnika za ovo krivično delo pred Specijalnim sudom vodi se još jedan postupak, u kome je Specijalizovano tužilaštvo zatražilo kaznu od šest godina robije.
Celokupna albanska javnost je besna zbog presude, a albanske političke strukture na Balkanu apsolutno su ujedinjene u podršci Tačiju i ostalim osuđenima, najavljujući da će na sve načine nastojati da utiču na to da presuda bude poništena, a Specijalni sud ukinut, uz prateće pretnje sudijama u postupku i drugim činiocima koji su doprineli presudi.
Kao što smo već videli, i mnogi strani akteri će u tome pružiti lobističku, medijsku i drugu podršku Tačiju i njegovim saradnicima. Srbija će, svesna svih prepreka, kao i do sada, učiniti sve što je u njenoj moći da pravda pobedi.
(Kraj trećeg dijela)
Bonus video:
Komentari (0)