Након што је у јавност процурело писмо америчког државног секретара Ентони Блинкена члановима Председништва БиХ, званичници Републике Српске упутили су јединствен одговор - не плашим се санкција.
Сагласни су. пренела је РТРС, да су најновије претње санкција које стижу из САД неприхватљиве и да су сагласни са ставовима највиших представника Републике Српске и Србије.
Писмо Блинкена је члановима Председништва БиХ уручио његов саветник Дерек Шолет.
Блинкен у писму позива све стране у БиХ на дијалог и поручује да ће сваки покушај дестабилизације Дејтона бити санкционисан.
Представници Српске и Србије уверени су наводи се, да би евентуалне санкције довеле до заоштравања већ узавреле политичке сцене у БиХ.
Њихов јединствени одговор је да се санкционисања се не плаше и да ће се борити са политикама које су у интересу Републике Српске.
Зауставити подривање Босне и Херцеговине на ”један или други начин”
Неколико земаља чланица Европске уније затражило је да се размотре санкције против ”званичника који подривају интегритет БиХ”.
Најгласнији у захтеву за санкцијама био је немачки шеф дипломатије Хајко Мас, који је у понедељак, на састанку Савета ЕУ, имао и вербалну дебату са Петером Сијартом, министром спољних послова Мађарске, која се оштро против оваквим мерама, сазнаје Танјугу из дипломатских извора у Бриселу.
"Консензуса у ЕУ за примену санкција у случају БиХ за сада нема, али постоји консензус о томе да је оно што Додик ради опасно и неприхватљиво и да се мора зауставити на једна или други начин", објашњавају дипломатски извори Танјуга у Бриселу.
Европски дипломатски извори Танјуга наводе да је до сада "седам или осам земља чланица покренуло питање санкције" због ситуације у БиХ.
Додаје се да је Немачка тражила да се то питање конкретизује већ у децембру кроз министарске закључке о БиХ.
Овом предлогу директно се супротставља једно Мађарска која од земаља чланица ЕУ тражила да "посвете исту пажњу и ангажман како Сарајеву тако и Бањалуци".
Пред састанак Савета ЕУ, који се у Бриселу одржао 15. септембра и на коме је ситуација у БиХ била један од фокуса министарске дебате, из ЕУ је поручено да се решење за политичку кризу и блокаду у БиХ види првенствено у унутрашњем дијалогу и договору домаћих политичара.
Високи званичник ЕУ је тада потврдио да у Европску службу за спољне послове није стигао предлог ниједне земље чланице за подизање ЕУ санкција због ситуације у БиХ.
Дан након министарског састанка порука из Брисела је била д су ”све опције на столу” када је реч о БиХ.
”Имајући у виду последње догађаје у БиХ, неприхватљиву реторику сецесије и подела и потезе који подривају јединство земље, министри ЕУ су размотрили ситуацију и све опције су на столу”, изјавио је портпарол ЕУ, Петер Стано.
Танјуг је на питање да ли ”све опције” подразумевају и санкције у Бриселу добио потврдан одговор.
Иако у ЕУ тренутно нема консензуса о подизању санкција, још од 2011. године постоји ”правни оквир” за санкције против оних правних и физичких лица која детабилизују БиХ и подривају суверенитет и територијални интегритет БиХ.
Овај оквир предвиђа да санкцијама буду обухваћене и особе које „озбиљно угрожавају сигурносну ситуацију” или подривају Дејтонски споразум.
То конкретно значи да би ЕУ, у случају постизања консензуса, требало само да дода у овај оквир дода имена оних против којих се санкције уводе.
У Бриселу закључују да је политичка криза у БиХ тренутно у фокусу како ЕУ институција, тако и земља чланица, али и партнера у САД.
И Вашингтона је раније поручено да се са ”европским партнерима ради на изрицању консеквенци за све илегалне и дестабилизујуће акције”.
Извор: РТВ
.jpg)
.webp)
