Приштина је исказала спремност да прихвати затворенике у процесу протеривања. Споразум упитан у обе земље.
Данска измешта део свог затворског система на Косово. Укупно 300 затвореника које чека протеривање -а који потичу из ваневропских земаља- своје последње затворске дане требају провести на Косову. Министар Правде, левичар Ницк Хаеккеруп, најавио је потез ове недеље као део реформског пакета за растерец́ење данског казненог система. Његова косовска колегиница Албулена Хаxхиу потврдила је у четвртак да је израђен одговарајући споразум који ће бити потписан у Приштини у понедељак у присуству Хаеккерупа.
210 милиона еура за Приштину
Сви детаљи споразума још нису познати. Међутим, косовско Министарство Правде саопштило је да би затвореници из Данске требало да буду смештени у затвору у Гњилану, око 30 километара југоисточно од Приштине. Нјих ц́е чувати косовско особље под данским надзором. Споразум је дефинисан на десет година и Косову треба да донесе укупно 210 милиона еура одштете. Влада жели да новац искористи пре свега за улагања у еколошки прихвативу производњу енергије. Косово добија електричну енергију скоро искључиво из застарелих термоелектрана на угаљ.
Социјалдемократска влада у Копенхагену представља ту меру као корак ка отклањању лошег стања у сопственим затворима. Према подацима Министарства Правде, до 2025. недостају капацитети за 1.000 затвореника. Затворска популација у Данској је порасла за скоро 20% у последњих пет година. Многи чувари су дали отказ, а њихов посао не жели нико више да ради. Инвестициони програм који је донесен ове недеље коштац́е укупно 4 милијарде круна (560 милиона швајцарских франака) и има за циљ стварање додатних места за притвор и у самој Данској.
Међутим, опозиције и цивилно друштво имају гомилу тешких примедби на ову одлуку. Поред фундаменталне забринутости због измештања суверених обавеза Данске у трец́е земље, главна брига су права затвореника. Адвокат Цлаус Боннез, чија организација затвореницима пружа бесплатну правну помоц́, је у интервјуу за јавни сервис указао на право затвореника на посету, које ће бити веома ограничено због велике удаљености. Ситуација је посебно проблематична ако затвореници имају децу која живе у Данској.
Исти стандарди као и у Данској ?
Постављају се и питања о стању стандарда косовског затворског система. Иако се затвор у Гњилану сматра релативно модерним, хронични недостаци, као што су обука особља или медицинска нега, постоје у свим затворима на Косову -другој најсиромашнијој земљи у Европи- према извештају америчког Стејт Департмента за 2019. Циљ који је најавио министар правде Хаеккеруп, да се на Косову гарантују исти услови притвора као у Данској, биц́е тешко остварити. Но може се претпоставити да то уопште није ни циљ него да је одређени јасни ефекат одврац́ања прилично пожељан од стране данске владе: Копенхаген има веома рестриктивну миграциону политику.
Вец́ неколико година постоје планови за отварање казнене установе за стране затворенике на једном удаљеном острву у Балтичком Мору. У јуну је донет закон који предвиђа да тражиоци азила буду смештени ван ЕУ док се њихов захтев обрађује. Међутим, до сада није пронађена ниједна земља спремна да угости такав прихватни центар.
Где са косовским затвореницима?
Наравно, то знају и на Косову. Влада Албина Куртија по други пут се прогласила спремном да прихвати грађане трец́их земаља за једну западну земљу. После пада Кабула, Косово је, као и Албанија и Северна Македонија, прихватило авганистанске службенике америчких организација док трају обраде захтева за визу за УСА. Док се споразум са Wасхингтоном још и могао приказати као хуманитарни гест – Приштина ионако тешко може да одбије било какав захтев УСА– споразум са Данском је чисто комерцијални посао. Косову несумњиво добро дођу приходи повезани са њим, посебно у временима пандемије.
Али Курти воли себе да приказује као принципијелног политичара који своје високе моралне стандарде не продаје за новац. Ово је један од разлога зашто је споразум изненађење за многе посматраче на Косову. Поједини предпостављају да је Копенхаген Приштини такође обец́ао подршку за изузец́е од виза за шенгенски простор.
Ефекти на редовни затворски систем у земљи су такође нејасни. Дриат Церабрегу из Косовског “Рехабилитатион Центре фор Тортуре Вицтимс” у Приштини истиче да се у Гњилану тренутно налази 200 затвореника. Нјихово премештање у друге затворе неизбежно ц́е довести до пренатрпаности и погоршања затворских услова. НВО “Савет за одбрану људских права” критикује страни надзор над делом казненог система. Ово врац́а на праксу Протектората. НВО не верује ни данској гаранцији да ови затвореници нису посебно опасни и поставља логично питање: а што их онда премештају у иностранство.
Аутор: Волкер Пабст
Превод: Мирко Вулетић
ИН4С
.jpg)
.webp)
