Француска је данас преузела предсједавање Европској унији, а међу њеним приоритетима биће изградња јаче и сувереније ЕУ, одбрана владавине права и европских вредности и јачање стратешке аутономије.
На агенди Париза биће и Западни Балкан, а француски предсједник Емануел Макрон је рекао да ЕУ треба више политички и економски да се ангажује у региону.
„Ми данас имамо посебну одговорност према Западном Балкану, ми ту треба да водимо политику поновног ангажовања али такодје инвестиција да би подржали економску интеграцију тог региона… и такође да би се борили против мијешања, манипулација од стране више регионалних сила које настоје преко Балкана да дестабилизују Европу“, рекао је Макрон излажући приоритете француског предсједавања 9. децембра у Јелисејској палати, преноси РТЦГ.
Макрон је апеловао на то да се „разјасни европска перспектива“ земаља Западног Балкана блокираних годинама у предворју ЕУ, додајући да се не смије дозволити да Западни Балкан остане у ситуацији у којој је данас.
Француска ће на крају предсједавања, у јуну, организовати конференцију о Западном Балкану.
„Конференција о Западном Балкану треба да докаже улогу коју Француска придаје региону и његовој ЕУ перспективи“, изјавила је француска амбасадорка у Словенији Флоренс Ферари за словеначку агенцију СТА.
Париз је, према њеним ријечима, свестан да су безбједност и стабилност на Западном Балкану од кључне важности за Европу и подржава његов пут ка чланству у Европској унији.
Мото француског предсједавања биће „Опоравак, снага, припадност“.
Циљ Француске је опоравак од пандемије и јачање економије уз подршку еколошкој и дигиталној трансформацији, а „снага“ исказује жељу за јачање стратешке аутономије и промовисање европских вриједности и интереса.
Посљедња ријеч указује на идеју јачања европског идентитета и развоја заједничке европске визије, кроз кулутуру, заједничке вредности и историју.
Макрон је рекао да жели да изгради „Европу снажну у свету, потпуно суверену, са слободом избора, која ће бити господар своје судбине“.
Француско предсједништво ће радити на промовисању европског модела раста, који ће дозволити блоку од 27 земаља да генерише богатство и радна мјеста а да истовремено очува високе социјалне и климатске стандарде.
Макрон је казао да је потребна реформа шенгенске зоне како би Европа могла да заштити своје границе у мигрантских кризама.
Заложио се и за „снажнију и ефикаснију европску одбрану“ која би доприносила трансатлантској и глобалној безбједности и била комплементарна са НАТО.
Током француског предсједавања би требало да буде усвојен нови „стратешки компас ЕУ“, заједничка анализа пријетњи и европски механизам рјешавања криза.
Макрон је у дебати у Европском комитету региона почетком децембра рекао да ће један од водећих изазова француског предсједавања бити одбрана демократије и владавине права, оцијенивши да се европске вредности тренутно „оспоравају у неколико чланица ЕУ“.
Посебно је истакао заштиту од лажних информација и сајбер претњи које користе непријатељи Европе и либералне демократије, а обећао је и „снажне иницијативе“ за слободу медија у 2022.
Француски предсједник је рекао да, с обзиром на те пријетње, „морамо дјеловати како бисмо бранили наше новинаре“ и боље регулисали финансирање политичких партија и онлајн политичко оглашавање.
Један од приоритета новог тројног предсједништва ЕУ, које поред Француске чине наредне предсједавајуће Чешка и Шведска, биће заштита грађана и слобода, с фокусом на поштовање европских вриједности и јачање шенгенске зоне и заједничке политике о азилу и миграцијама.
Такође ће промовисати нови модел раста и инвестиција, заснован на одрживом зеленом расту и јачању индустријског и дигиталног суверенитета ЕУ.
На врху агенде биће и глобална Европа која промовише мултилатерализам и обновљена међународна партнерства.
