Пад еура испод долара по први пут у двије деценије ставља га на курс за једну од најгорих година у његовој историји, посебно ако шок цијена енергије изазван руском агресијом на Украјину одведе европски блок у продужену економску кризу.
Јединствена валута ЕУ се данима кретала на ивици паритета у односу на долар, да би синоћ коначно пробила тај ниво. Нјегов пад од 11,8 одсто од почетка године готово је једнак губицима уоченим у 2015, години када је Европска централна банка покренула огроман подстицај.
Преокрет од сриједе могао би отворити врата за помак да један еуро износи 0,96 долара, предвиђају аналитичари, а неки очекују пад на 0,90 долара ако испоруке гаса буду још више поремећене.
Ови потези су довели ЕЦБ у проблем. Очекује се да ће сљедеће седмице повисити каматне стопе по први пут од 2011. како би се сузбила инфлација која износи рекордних 8,6 одсто.
Слабост валуте погоршава тај проблем инфлације. Ипак, ЕЦБ не може ризиковати агресивно пооштравање политике из страха да ће економски раст довести у рикверц.
"Видимо простор за помак све до 0,97 долара, а можда чак и 0,95 долара", рекао је Оливиер Конзеоуе, директор тима за валуте у управљању имовином УБП, истичући импликације енергетске кризе на европску економију.
"У суштини, знамо да је све у вези са Русијом", додао је.
Најновији пад еура услиједио је након што је проток гаса кроз руски гасовод Сјеверни ток 1 затворен на 10 дана због одржавања. Али ако Москва продужи затварање, Нјемачка која је већ у другој фази трослојног плана за хитне случајеве гаса могла би бити приморана да рационализира гориво.
