Како се наводи, више од 75 година су многи историчари и научници радили на овој претпоставци, међутим побољшане технике датирања радиоактивних угљеника, спроведене на посмртним остацима, сада су откриле како би овај локалитет могао бити барем двије деценије старији, преноси Гардијан
Научно откриће о Мачу Пикчуу бацило је сумњу у поузданост тумачења колонијалних записа савремених западних историчара, који су радили на претпоставци да је чувено археолошко налазиште у Перуу изграђено нешто послије 1438. године, пише Тањуг.



Како се наводи, више од 75 година су многи историчари и научници радили на овој претпоставци, међутим побољшане технике датирања радиоактивних угљеника, спроведене на посмртним остацима, сада су откриле како би овај локалитет могао бити барем двије деценије старији, преноси Гардијан.



”Резултати истраживања сугеришу да расправа о развоју царства Инка која је првенствено заснована на колонијалним записима захтијева ревизију”, рекао је водећи аутор истраживања, професор Ричард Бургер са Универзитета Јејл.



Мачу Пикчу је историјско мјесто, једно од најпознатијих у свијету, али његова прошлост и људи који су га користили остају међу мистериознијим за западне историчаре.



Древна цитадела обично би привлачила више од милион посјетилаца сваке године, међутим разумијевање њене детаљне историје отежале су велике културне разлике, попут недостатка савремених историјских записа исписаних на начин који би био препознатљив за Европљане.



Како би се то ријешило, Бургер је предводио тим америчких истраживача како би спровео датирање људских остатака из Мачу Пикчуа.



Датум до кога су истраживачи дошли приближно би се подударао са почетком шпанског освајања царства Инка.



”Ово је прва студија заснована на научним доказима која даје процјену о оснивању Мачу Пикчуа и трајању његове окупације”, рекао је Бургер и додао да ранији такви покушаји нису дали довољно поуздане резултате.



Међу академицима постоји одређена дебата о релативним вриједностима историјских и археолошких записа у развоју историјских наратива.



”Хронологија Инка предмет је расправе међу археолозима и историчарима”, рекла је Габријела Рамос са Универзитета у Кембриџу.