АГЕНЦИЈА 2020. ОД ВРХОВНОГ СУДА ЗАТРАЖИЛА ОДОБРЕЊЕ ЗА 42 СЛУЧАЈА ТАЈНОГ НАДЗОРА
АНБ прислушкивала без контроле
Суд нема надлежност да контролише евентуалне злоупотребе и није обавијештен о незаконитом уништавању докумената
Сједиште АНБ-а у Подгорици, Фото: Ненад Мандић
Агенција за националну безбједност (АНБ) прошле године је од Врховног суда затражила одобрење за 42 случаја тајног надзора, саопштено је “Вијестима” из тог суда.
“У току 2020. године Врховном суду су достављена 42 предлога. Сви предмети су, од стране Агенције, означени као “тајни”, па вам осим броја, а код одредби Закона о тајности података, друге информације не можемо доставити”, наводи се у одговору.
То је први званични податак након неколико година, након што је раније тај суд прогласио тајним информације о одобравању захтјева АНБ.
Јавно доступни су једини још подаци које је прије неколико година објавио Институт алтернатива, да су у периоду 2005-2009. под мјерама тајног надзора које спроводи АНБ била 324 грађанина/грађанке Црне Горе. Тај исти податак је затим, како су објаснили, означен “тајно”, јер би се његовим објелодањивањем наводно угрозила национална безбједност”. Исто образложење је за мандата Весне Меденице дато и “Вијестима” које су се интересовале колико је захтјева АНБ поднијето, да ли је неки одбијен и из којих разлога…
И све тако до данас, након промјене власти и у ситуацији када је в.д. директора АНБ Дејан Вукшић саопштио да су незаконито уништени подаци о тајном надзору грађана које је прикупила Агенција. На њеном челу је посљедњих година био Дејан Перуничић.
Да ли је и у протеклом периоду било злоупотреба из Врховног суда нису могли да кажу, подсећајући да по закону немају овлашћења да контолишу МТН. Наводе и да нису “обавјештавани о уништавању доказа прикупљених мјерама тајног надзора” о којима је говорио Вукшић.
Посланик опозиционог СДП Рашко Коњевић је овим поводом тражио сједницу Одбора за безбједност а и Вукшић је најавио да ће поднијети извјештај, али она још није заказана. Јавно нема доступних информација да се тај Одбор током претходног сазива парламента уопште бавио контролом примјене МТН, јер је у његовом раду готово све проглашено тајним и повјерљивим.
У дијелу јавности се често полемише о незаконитом прислушкивању, а такве примјере наводила је и прошле године тадашња опозиција, али без успјеха да отвори парламентарни надзор. Посланици Демократског фронта тражили су контролно саслушање главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића због сумње да су неки незаконито праћени, али је Одбор тада одбио иницијативу. Нјиме је руководио Бранко Чавор, посланик и пословни директор ДПС-а.
Бивши предсједник Бранко Чавор са колегамафото: Саво Прелевић
Пракса Европског суда за људска права је да грађанин има право да буде обавијештен да су над њим примијењене мјере тајног надзора и да се упозна са резултатима, а то право гарантује и Устав Црне Горе.
И Закон о АНБ предвиђа такав механизам, на шта подсјећа у одговору и Врховни суд: “Поводом Вашег подсјећања на права грађанина, указујемо да је чланом 18 Закона о Агенцији за националну безбједност прописано да грађанин на лични писани захтјев своја права остварује код Агенције”.
Такви случајеви међутим јавности нијесу познати. Раније је из АНБ-а активистима МАНС-а потврђено да се неке мјере надзора спроводе над њима, али је врло брзо та информација ублажена и обесмишљена. Због незаконтииог надзора, али од стране полиције МАНС је добио судски поступак против државе, а њихов тадашњи адвокат Веселин Радуловић каже за “Вијести” да “владавина закона подразумијева да одређивање и примјена мјера тајног надзора мора бити под дјелотворном контролом коју, у нормалним околностима, осигурава суд који би морао бити гарант независности, непристрасности и исправне процедуре”.
“Нажалост, пракса показује да суд ту своју улогу не обавља на начин на који би морао и који би обезбиједио спречавање злоупотреба и кршење основних људских права. Из мог искуства, судови некритички и без ваљане провјере прихватају предлоге тужилаштва за одређивање и продужење мјера тајног надзора”, наводи адвокат.
Суд мора да контролише примјену: Веселин Радуловићфото: Саво Прелевић
Он подсјећа да није забиљежен ниједан случај да је неко обавијештен да је био под мјерама које нијесу дале разултате, иако је та обавеза прописана законом”.
У анализи ИА, која је доступна на њиховом сајту наводи се да “забрињава изостанак законом прописане процедуре и праксе уништавања података о личности у случајевима када није утврђен основ за наставак примјене МТН”.
У периоду 2006-2011. Одбор за безбједност је имао једну посјету АНБ, добио један посебан извјештај о примјени МТН за период 2008/09. и имао једну неприхваћену иницијативу групе опозиционих посланика за контролно саслушање директора АНБ, подсјећа Алтернатива.
Након тога не постоје подаци на ову тему, нити је Влада икада објавила извјештај генералног инспектора АНБ о контроли рада Агенције, укључујући и мјере надзора. Из Владе “Вијестима “ није ни одговорено да ли је претходни кабинет Душка Марковића (ДПС) добио неки извјештај инспекторке Горанке Серхатлић, која је недавно смијењена.
“Нема ни основа сумње да је угрожена национална безбједност”
“Посљедњим измјенама ЗКП-а из 2015. без оправданог разлога продужено максимално трајање мјера тајног надзора на чак 18 мјесеци. Са друге стране, резултати у примјени тих мјера у предметима високе корупције и организованог криминала или потпуно изостају или су занемарљиви. Тако произилази да мјере тајног надзора не доприносе сузбијању најтежих видова криминала, али да се њима озбиљно крше основна људска права.
Такође, измјенама Закона о Агенцији за националну безбједност из 2015. године омогућена је произвољна и неограничена примјена одређених мјера тајног надзора од стране АНБ-а и за примјену одређених мјера није прописано чак ни испуњење услова да постоји основ сумње да је угрожена национална безбједност. Пракса показује да суд не врши дјелотворну контролу примјене ни ових мјера”, објашњава Веселин Радуловић.
Vijesti