АСК испитује функционерске накнаде за судије

Агенција за спрјечавање корупције (АСК) покренула је поступак, на иницијативу НВО Акција за социјалну правду (АСП), за оцјену да ли је Судски савјет нарушио јавни интерес недавним одлукама да дијелу судија, којима је претходно констатовао престанак мандата због испуњења услова за пензију, одобри једногодишње функционерске накнаде у висини последње плате, које су биле просјечно преко двије хиљаде еура мјесечно, саопштила је АСП.

Како наводе, АСП је крајем септембра ове године затражила од АСК-а да утврди да ли је дошло до нарушавања јавног у корист приватног интереса одобравањем годишњих накнада судијама, који су испунили услов да се пензионишу.

„Из државне институције задужене за спрјечавање корупције и заштиту јавног интереса, у кратком обавјештењу АСП-у наводе да је од Судског савјета затражено изјашњење и достава документације, те да ће обавијестити о исходу по окончању поступка“, наводе у саопшењу.

Истичу да нема назнака када би поступак могао да буде окончан.

„Судски савјет је ове године донио већи број одлука, којима је, сходно Закону о зарадама у јавном сектору, судијама одобрио једногодишње накнаде по престанку функције. Међутим, одлуке су донијете чак и за оне судије којима је претходно утврдио стицање услова за пензионисање, па се поставља питање за шта то треба да им буду плаћане функционерске накнаде“, пођећају у саопштењу.

Правни основ за такву одлуку Судског савјета је, како сматрају, више него упитан и као такав индикативан, а имајући у виду да је прво донијета одлука да судије треба да иду у пензију, те је нејасно на бази чега је то Судски савјет накнадно одлучио да им одобри функционерске накнаде, што је у јавности отворило питање да ли су то судије привилегована група јавних ђелатника.

„Правосудни систем у земљи одавно се перципира као најслабија карика у институционалном систему, а повјерење грађана у судство је на никаквом нивоу. Заробљеност правосуђа је последња фаза заробљене државе. Прије неколико година је из званичног Брисела указано да земље Балкана показују јасне елементе заробљених држава, укључујући везе са организованим криминалом и корупцијом у свим нивоима владе и администрације, као и снажно уплитање јавног и приватног интереса“, закључили су у саопштењу.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest