Агенција за спречавање корупције (АСК) утврдила је да више садашњих и бивших предсједника општина није пријавило хиљаде еура прихода који су добили од Демократске партије социјалиста (ДПС) у периоду парламентарних избора 2016. године и тиме прекршило Закон о спречавању корупције.
Мада се у одлукама Агенције не помињу мјеста на којима су, међу онима за које је утврдила да су прекршили Закон на овај начин су Зорица Ковачевић, Синиша Кусовац, Срђан Машовић, Влатко Вуковић…
Ковачевићева и Вуковић су предсједници даниловградске и шавничке, а Кусовац и Машовић били су на челу тиватске и андријевачке општине.
Средином 2017. године објављено је да је Државна ревизорска институција (ДРИ) утврдила да је ДПС исплатио више од 22.000 евра предсједницима општинских одбора за изборе, али да то није пријављено у њиховим имовинским картонима. “Због повећаног обима посла у периоду изборних кампања сходно рјешењима исплаћене су накнаде предсједницима општинских одбора (за 19 лица за период од шест мјесеци у мјесечном износу од 200 евра)”, наводи се у извјештају ДРИ о ДПС-у.
Законом о спречавању корупције прописано је да је јавни функционер дужан да у свом имовинском картону пријави све приходе и имовину.
За оне који то не ураде, запријећена је новчана казна до 2.000 евра.
Мада су Агенцији била послата питања 2017. године, институција којом је тада руководио Сретен Радоњић се овим случајем није бавила.
Нјегова насљедница на челу Агенције Јелена Перовић одлучила је да послије три и по године од писања, овај предмет постави за један од приоритета.
“Констатовано је да у овом предмету није спроведен управни поступак и није донијета одлука Агенције. Предмет ће приоритетно бити узет у рад”, речено је из Агенције у новембру.
Агенција је јуче објавила осам одлука у овом предмету.
Ковачевићева, која је предсједница даниловградског одбора, казала је да не спори наводе који се односе на непријављивање 1.200 евра прихода које је остварила у периоду од маја до октобра 2016. године од ДПС-а, те да је непоступање “настало усљед немарности, а не намјере да прикрије податак”.
Бивша предсједница ОО ДПС Бар Бранка Никезић потврдила је да је и она у истом периоду добила 1.200 евра, али да тај износ није сматрала личним приходом “јер су била намијењена за повећани обим посла и материјалне трошкове у канцеларији партије”.
Одлука је донијета и у сучају тадашњег предсједника голубовачког одбора Спаса Поповића, који је казао да је приликом попуњавања обрасца због техничког разлога изоставио приход од 1.200 евра из партије.
Предсједник шавничког одбора Влатко Вуковић рекао је да је ненамјерним пропустом изоставио приход и да није имао намјеру да прикрије 1.200 евра од партије.
Кусовац, који је био предсједник тиватског одбора, казао је да је у конкретном случају “направио превид, који је настао усљед прилагођавања новом обрасцу извјештаја о приходима и имовини који је тад уведен”.
Међу именима је и оно Слободана Радовића, које одговара ономе предсједника херцегновског одбора.
Он је казао да је пропустио да пријави приходе и да није имао намјере да их прикрије.
Агенција је утврдила да је, на примјер, цијеле изборене 2016. године од ДПС-а по 200 евра добијао и Суљо Аливодић, али да то није пријавио у свом имовинском картону.
Умјесто образложења зашто то није урадио, Аливодић је у писаном изјашњењу навео да је “наступила апсолутна застара за вођење прекршајног поступка”. ДПС сјутра организује ванредни девети Конгрес.
Borba