Ухапшени предсједник Привредног суда из стечајне масе, односно са рачуна стечајног дужника „Тргошпед“ плаћао је ручкове, сервисирао приватне аутомобиле али и вршио исплате.
Наиме, Јованић је платио ручак за друштво у износу од 842 евра, сервисирање приватних аутомобила у износу од 888 евра, али и исплатио 2.500 евра свом савјетику Владану Николићу, иако није имао никакво својство у том стечајном поступку.
То, између осталог, пише у списима Специјалног државног тужилаштва (СДТ), које Јованића сумњичи да је формирао криминалну групу чијих 11 чланова је засада идентификовано. Међу њима су стечајни управници, адвокатица, процјенитељи и власници фирми за обезбјеђење.
У наставку те акције припадници Сектора за борбу против криминала претресли су јуче станове и пословне просторе више особа повезаних са наводним члановима стечајне мафије, чијим шефом СДТ означава Јованића, пишу „Вијести“.
Ту криминалну организацију терете да су у стечајним поступцима незаконито оштетили десет компанија за још неутврђени износ.
У акцији којом је руководио главни специјални тужилац 9. маја ухапшени су Јованић, стечајни управници Саша Зејак, Сретен Мрваљевић, Сања Лјешковић, Ранко Радиновић, адвокатица Снежана Јовић и власници фирми за приватно обезбјеђење “Титан секуритy” и “Гардијан” – Павић Глобаревић и Дарко Перовић.
Члановима те криминалне групе СДТ означава и стечајног управника Младена Марковића, процјенитеље Омера Маркишића и Дејана Голубовића, власницу фирме за обезбјеђење Стану Челебић, власницу компаније “Огимар” Данијелу Лаковић и кандидата за судију у Привредном суду Владана Николића.
Током те истраге СДТ је открило шему по којој је тзв. стечајна мафија поступала – у свим стечајним поступцима јављају се исте особе, стечајни судија увијек је осумњичени Јованић, а остали по његовим упутствима мијењају својства и улоге.
Према списима СДТ-а циљ Јованићеве криминалне организације био је да кроз спровођење стечајних поступака прибаве себи и криминалној организацији што већу противправну имовинску корист.
”У прилог томе говори чињеница да у сваком од напријед описаних стечајних поступака није извршен попис имовине стечајног дужника, његових евентуалних потраживања и дуговања према трећим лицима, а стечајни поступци се обично покрећу на основу минорних потраживања повјерилаца, а затим и воде супротно члану 156. ст.1 Закона о стечају, чак и по утврђењу чињенице да стечајни дужник има само једног повјериоца”, пише у списима.
Специјална тужитељка Лидија Митровић објашњава и како је, по Јованићевом налогу, увећаван трошак фирме у стечају, односно, како су осумњичени извлачили новац.
Наводи да је у случају “Бјеласица раде” за услуге обезбјеђења фирми “Сецуритас Монтенегро” исплаћено 112.760,64 еура за период од три мјесеца, док укупне плате свих радно ангажованих чувара једва прелазе износ од пар хиљада еура.
Тужитељка Митровић објашњава у списима да је Јованић, како би могао да “пумпа трошкове” одбио захтјев људи који су били запослени на пословима обезбјеђења прије покретања стечајног поступка у компанији “Бјеласица рада”, и чија мјесечна зарада је износила 250 еура, односно, да им није дозволио да наставе са обезбјеђивањем имовине.
Објашњено је и да су чланови те криминалне организације готово увијек у стечајним поступцима ангажовали физичку заштиту имовине стечајног дужника и да су за те услугу фирме “Титан сецуритy”, “Сецуритас Монтенегро”, “Топ форце систем” фактурисале више десетина, па и стотина хиљада еура.
”А имовина стечајног дужника је, на примјер ‘Нега тоурс Монтенегро’ – напуштена руина хотела ‘АС’ у Перазића долу, напуштена пумпа у Рожајама ‘Тргошпед’, усељена зграда стечајног дужника ‘Принц&ЦО’”, пише у списима.
Јованића терете и да је у име Привредног суда са фирмом “Огимар МНЕ” закључио меморандум на основу ког је та фирма оглашавала стечајне поступке по цијени скупљој од оне коју би платио за огласе у штампаним медијима.
Borba