Беране је претходне двије недеље било домаћин групи од осамдесет младих људи који су у оквиру међународних пројеката “Борба против корупције – проширење Уније” и „Национални екстремизам на Западном Балкану“ које је реализовала НВО “Епека “ Монтенегро у сарадњи са НВО “Епека” Словенија , у оквиру Ерасмус + програма , који је финансиран од стране Европске Уније. У реализацији пројеката учествовали су млади из скоро свих балканских, као и бројних европских земаља.
Ови пројекти, осим што су били едукативног карактера, представљају јавно добро, како за Црну Гору, тако и за град Беране.
Студенти из Европе су боравећи у Беранама, кроз бројне радионице и активности имали прилику да се упознају са културом, обичајима и традицијом овог краја.
„Епека је организација која више од 15 година постоји у Словенији, прије неколико година смо отворили подружицу у Беранама. До сада су људи из Црне Горе били само учесници, прошле године смо се одлучили да пројекат реализујемо у Црној Гори. Корона је наше планове одложила за ову годину. У претходних 15 дана смо радили на имплементацији пројеката “Борба против корупције – проширење Уније” и „Национални екстремизам на Западном Балкану“.
Пројекат представља одличну прилику да се млади људи кроз неформална дружења упознају са проблемима у друштву, локалним темама и околином у којој се налазе“, каже пројект менаџер, Матео Хочуршћак .
Он додаје да је задовољан што се активности одвијају баш у Беранама, гдје су дочекани на најбољи начин.
„Радили смо на бројним радионицама, сваког дана само имали бројне активности у студентском дому. Организовали смо фудбалски турнир, такмичење у кошарци, излете до Плавског језера и Алипашиних извора, били смо на Комовима“, додаје Матео.
Иако није први пут у Црној Гори, 2013. је боравио у Будви, наглашава да је тада стекао другачији утисак.
„Разлика између југа и сјевера је огромна, знам да се више новца улаже у југ који је развијенији, али ја сам одушевљен природом и људима на сјеверу. Живим у Марибору, то је близу границе са Аустријом, кад одем тамо осјећам се као странац, сада се налазим далеко од дома и осјећам се као код куће. Људи су нас одлично примили, јаљају нам се на улици , сви знају ко смо. Мала је средина али има велико срце, људи су топли и мислим да су то сви учесници пројеката осјетили. Не постоји језичка баријера, увијек смо успјели искомуницирати кад изађемо, одлично нам је“, закључује Матео.
Анн Хекендоф је студент из Њемачке, тренутно живи у Холандији, каже да јој се у овом крају Црне Горе свиђају двије ствари.
„Прва су планине, које су предивне, друга је оригиналност. Њемци када иду на одмор воле такве оригиналне ствари, воле да стекну то некакво право искуство о граду, то је оно што сам доживјела у Беранама. Беране није туристички град, град који се продаје, који има ствари намијењене туристима, по интеракцији са људима осјећам да је то град који живи за себе и да нас не доживљавају као туристе већ као неког ко је ту дошао и уклопио се у средину“, каже она.
За разлику од Матеа Анне каже да јој није лако да се на матерњем језику споразумије са локалним становништвом али да јој то не представља проблем због лијепог односа који грађани Берана имају према њима.
„Када сам са двије другарице пошла на кафу, успјела сам некако да наручим кафу, а онда је конобарица отишла у оближњу пекару и донијела нам свјеже кифле, ставила их на сто, што нијесмо очекивали. Сјутрадан смо поново прошле поред кафића и конобарица нас је поздравила и позвала да сједнемо. Свиђа ми се таква интеракција“, уз осмјех каже Анне.
Марко Маласнел је из Марибора али већ десет година живи у Лондону, одушевљен је Беранама и свиме што мали град може да понуди гостима.
„ Живим у Лондону, моја породица тамо има ресторан, два клуба и лиценцирану агенцију. Енглеска је добра земља са посао и каријеру, а све остало трпи. Људи су хладни, портпуно су другачији од осталих Европљана, посебно наших Балканаца. Нигдје нема бољих људи него на Балкану. Фале ми људи са ових простора, не одговара ми ни клима, стално пада киша. Ја сам више за Барселону, сунце и море“, каже Марко.
Он је у Словенији седам пута био државни првак у гимнастици, у различитим дисциплинама, тако да му путовања нису непознаница, па кроз ту призму гледа и на боравак у Беранама.
„Људи су овдје у Беранама добри, то ми је веома важно, гдје год путовао чиним то ради људи. Овдје смо већ домаћи, људи нас поздрављају са осмјехом. Природа је прелијепа, град је за мене мали, навикао сам на живот у већим градовима, али је за одмор и промјену савршено мјесто“, закључује Марко.