Предлог за изгласавање неповјерења Влади је већ поднијет и он ће се по редоследу прво разматрати, па онда овај захтјев за распуштање Скупштине, рекао је за бивши предсједник Уставног суда Црне Горе проф.др Благота Митрић. Он је подсјетио на уставне одредбе које кажу да се Скупштина не може распустити за вријеме ратног или ванредног стања, ако је покренут поступак гласања о неповјерењу Влади, као ни у прва три мјесеца од конституисања и три мјесеца прије истека мандата.
„Предлог за изгласавање неповјерења Влади је већ поднијет и он ће се по редоследу прво разматрати, па онда овај захтјев за распуштање Скупштине. За мене је сасвим извјесно, и као грађанина и као правника, да ће предлог за изгласавање неповјерења Влади бити прихваћен, и када буде изгласано неповјерење Влади тог комента престаје редовни мандат Влади и онда обавља рад до избора нове владе. Она се од тог момента, према универзалним правним правилима у парламентарним демократијама, налази у такозваном техничком мандату, и нема право да доноси било какве важније одлуке, а камоли тако фундаменталне као што је распуштање Скупштине“, рекао је Митрић.
Он је рекао да Устав у члану 92 то све јасно садржи и да формално правно може да се поднесе предлог за распуштање Скупштине Црне Горе али ако се буде ишло прописаним редоследом, и ако гласање о неповјерењу Влади буде имало очекивани епилог, онда је предлог за распуштање Скупштине Црне Горе правно сувишан.
Митрић каже да су оваквим ситуацијама пријевремени парламентарни избори неизбјежни.
„Систематским тумачењем прво члана 110, па 107 па члана два Устава долазимо до закључка да су обавезни пријевремени парламентарни избори и да је Скупштина дужна да обавијести предсједника државе о томе исходу а онда је предсједник државе дужан да распише пријевремене парламентарне изборе за нови сазив Скупштине. Члан 105 јасно прописује оставку и разјешење Владе. Ако пада читава Влада, онда су обавезни пријевремени парламентарни избори“, казао је Митрић.
РТЦГ