Охрабрује нас интерес и спремност институција, група и појединаца да пруже помоћ и заштиту својој браћи из Пљеваља, Санџака и Црне Горе, као и да сачувају част и животе потомака пљеваљског муфтије Шемсикадића, онако како су Таслиџаци са њим на челу штитили животе и част Босне и Бошњака у другој половини 19 вијека, када су се храбро борили око Тузле, Добоја, Сарајева… Охрабрује и чињеница да су Бошњаци научили лекције из прошлости и да никада више неће дозволити неку нову црну птицу – Сребреницу. Охрабрује још и да Босна и Бошњаци Црну Гору доживљавају као пријатељску земљу, партнера и саборца ка еуро-атланским интеграцијама, али, истовремено плаши површна перцепција партнера, пријатеља и саборца, као и реалног стања у Црној Гори.
Плаши нас то бошњачко и босанско бланко повјерење човјеку и партији која стоји иза њега. Повјерење човјеку и партији који са (под)смјехом Бошњаке у Црној Гори, као и све друге грађане 30 година држи у ропству, страху, подјелама и уцјенама. Имамо ли као народ право на то? Имате ли ви право на то? Јер, давати подршку човјеку, под чијом влашћу су се догодили сви злочини над Бошњацима у Црној Гори, етничко чишћење у Буковици, полицијска акција Лим приликом које је 1993. године похапшено и мучено комплетно невино руководство странке СДА у ЦГ, па све до монструозне депортације бошњачких избјеглица из БиХ Караџићу директно у смрт – и, малтене, на силу му гурати у загрљај Бошњаке је недопустиво.
Да ли се можда покајао или затражио опрост Босни за перманентно ширење мржње, подстрекивање на злочине путем својих тадашњих медија РТЦГ и дневног листа Побједа током агресије на Босну? Забрињава нас да је мало људи у Босни који примјећују да Ђукановић заправо никада и није изашао из 90-их и да управо он систематски храни тај шовинизам и четништво у Црној Гори некажњавањем злочина, инцидената, спорадичних излива вјерске и националне мржње. Зар најбољи и најочитији примјер нису инциденти од прије пар дана у Пљевљима, гдје Ђукановићева полиција није процесуирала нити један случај напада на Бошњаке или на Исламску заједницу?
Остали смо затечени и непријатно изненађени, по свему судећи, синхронизованим наступом одређених медија и појединаца усмјерених према грађанској коалицији Црно на бијело, чија је СПП једна од поносних чланица, гдје је очигледно стављен фокус и мета на носиоце те листе, господина Дритана Абазовића и предсједника наше странке, господина Хазбију Калача.
Количина неистина, полуистина, дезинформација и фабриковања страха како би се горе наведени представили као опасност по националне интересе Бошњака у Црној Гори, али и региону, па и по саму Босну, је заиста фрапантна.
Јасно нам је да се таквим приступом жели утицати на коалицију Црно на бијело и њене лидере, како би евентуално промијенили свој став о неопходности политичких промјена у Црној Гори, а без Ђукановића и његовог ДПС-а. Наравно да ћемо остати досљедни обећању грађанима које смо дали у току кампање и за коју су нас грађани делегирали, а то је смјена корумпиране власти и снажан искорак ка европским интеграцијама са свим бенефитима које тај пут носи. Знамо да то неће бити лак пут, али, уколико сада не кренемо да рјешавамо ствари, бојимо се да би за четири године могло да буде касно.
Са друге стране, јасна и недвосмислена подршка из Брисела, Берлина и других европских центара нашој платформи у настојањима да Црну Гору учинимо сигурном државом за све, самим тим и за Бошњаке, правно уређеном и економски стабилном, даје нам за право да, као чланица платформе Црно на бијело, а истовремено и перманентно као Бошњачка партија која се дуги низ година у Црној Гори и Санџаку бори за достојанство нашег и других народа, позовемо истакнуте институције, групе, појединце, али и укупну босанско-херцеговчку јавност да помогну нашу борбу за европско боље сутра, како Бошњака тако и свих других грађана у Црној Гори, те самим тим и сусједних држава међу којима је и наша лијепа Босна, тако што ће са једне стране тражити хитно проналажење и процесуирање починиоца инцидената у Пљевљима, а са друге стране уважити и подржати чињеницу да грађани Црне Горе након 30 година желе промјене.
Једно је сигурно: не постоји опција којом бисмо угрозили европску или НАТО будућност Црне Горе, њен спољнополитички курс или добре односе са Босном или неким другим сусједом.
Ђукановић је европска и регионална политичка прошлост и ту чињеницу ништа не може промијенити. Зато вас као браћа молимо да је уважите и да, кроз сарадњу са нама или другом бошњачком политичком странком која је такођер најавила учешће у коалиционој влади са нама и другим партијама, уважите и изборну чињеницу да грађани Црне Горе већински желе промјене, бржи европски пут, већи стандард, боље међунационалне односе и сарадњу са сусједима, укључујући и Босну.
У интересу Бошњака, као и свих других грађана је да се промјеном власти снажно утиче да ствари крену набоље. Бошњаци су данас најсиромашнији грађани. Општине у којима Бошњаци чине већину или их има у значајном броју, су најнеразвијеније у Црној Гори. Национални корпус је вјештачки подијељен на више колона. Највише се Бошњака исељава из Црне Горе…
Ово је прави моменат да црногорско друштво којем припадамо направи кључни искорак ка истинској демократизацији и остваривању грађанских и националних права Бошњака и свих грађана, те да убрзано крене ка европским интеграцијама и владавини права.
Оно што истински плаши Бошњаке у Црној Гори је реална опасност да би, у блиској будућности, са досадашњим ДПС системом вриједности и лажном демократијом, за тако нешто било касно, и да се за пар година можемо пробудити у некој другачијој Црној Гори, која би била терет, не само самој себи, него и свима у окружењу, са посебним акцентом на Босну и Херцеговину.
Информативна служба
Странка правде и помирења у Црној Гори