Савјет Централне банке Црне Горе је, на данашњој сједници, разматрао и усвојио Финансијске извјештаје Централне банке Црне Горе за 2021. годину, са Извјештајем независног ревизора.
Како су навели, независни спољњи ревизор Ернст&Јунг је изразио позитивно мишљење на финансијске извјештаје Централне банке Црне Горе и констатовао да „приложени финансијски искази истинито и објективно приказују финансијско стање Банке на дан 31. децембар 2021. године, резултате пословања и новчане токове за годину која се завршава на тај дан, у складу са Међународним стандардима финансијског извјештавања“.
“Ово је трећа узастопна година у којој независни спољни ревизор није имао ниједну препоруку на финансијско пословање Централне банке Црне Горе. Иначе је ово први пут да поменута ревизорска кућа врши ревизију финансијских исказа Централне банке Црне Горе”, појаснили су из ЦБЦГ.
Према подацима из Финансијских извјештаја, у 2021. години је остварена нето добит у износу од 3,4 милиона еура.
“Савјет је на данашњој сједници донио Одлуку о расподјели добити Централне банке Црне Горе за 2021. годину, према којој се 50 одсто нето добити распоређује у Буџет Црне Горе, док се 50 одсто распоређује у опште резерве. У посљедних пет година, односно у периоду од 2017. до 2021. године, Централна банка Црне Горе је, по основу оствариваних позитивних пословних резултата, преусмјерила 9,3 милиона еура у државни буџет”, додају из Банке.
На данашњој сједници Савјета је закључено да трендови на страни трошкова пословања потврђују рационално управљање ресурсима ЦБЦГ.
“Наиме, трошкови пословања у 2021. години су за 3,4 одсто нижи у односу на план и три одство нижи у односу на претходну годину. Као резултат рационализације и континуираних мјера интерне економије, учешће трошкова пословања у укупним расходима је смањено са 93 одсто у 2017. на 74 одсто у 2021. години. У истом периоду је смањено и учешће трошкова запослених у укупним расходима, са 66 одсто у 2017. на 54 одсто у 2021. години, док је, такође, смањено учешће и свих категорија административних и оперативних трошкова”, појаснили су из ЦБЦГ.
Према њиховим ријечима, чланови Савјета су остварене резултате пословања оцијенили изузетно позитивним, истичући да су приказани показатељи потврда веома успјешног пословања Централне банке Црне Горе, упркос отежаним условима пословања у доба пандемије ЦОВИД-19 и чињенице да цјеновна политика за услуге које Централна банка пружа није годинама мијењана.
“Посебно је истакнут високи раст билансне суме којом управља Централна банка Црне Горе, која је у периоду од 2011. до 2021. године увећана за преко 1,5 милијарди еура, чиме је достигнут историјски највиши ниво од када Банка послује”, додаје се.
Савјет је усвојио Политику Централне банке Црне Горе у вези са изазовима климатских промјена.
“Овим документом се потврђује опредијељеност Централне банке Црне Горе да се интензивније укључи у активности које се на глобалном нивоу предузимају са циљем смањења негативних посљедица климатских промјена, као једног од извора системског ризика који може представљати опасност по стабилност финансијског система. С тим у вези, Политиком ЦБЦГ у вези са изазовима климатских промјена се прецизирају будуће активности ове институције, које се, између осталог, односе на учлањење у међународне организације које се баве климатским промјенама и „озелењавањем“ финансијског система, развој стручних и аналитичких капацитета за препознавање, разумијевање, процјену и праћење климатских ризика, интегрисање критеријума одрживости и опредјељења о смањењу утицаја климатских ризика у политике, стратегије и пруденциону регулативу ЦБЦГ и остало”, истакли су из ЦБЦГ.
Како су навели, свјесност Централне банке Црне Горе о важности климатских промјена и њену посвећеност зеленој економији најбоље потврђује чињеница да је ова институција у претходном периоду инвестирала у зелене хартије од вриједности. У циљу усклађивања са новим Законом о рачуноводству, који је ступио на снагу 8. јануара 2022. године, Савјет је усвојио Одлуку о садржају, роковима и начину сачињавања и достављања финансијских извјештаја банака.
“У циљу усаглашавања са Законом о упоредивости накнада повезаних са рачуном за плаћање потрошача, пребацивању рачуна за плаћање потрошача и рачуну за плаћање са основним услугама, који је ступио на снагу 8. јануара 2022. године, Савјет је донио Одлуку о критеријуму за утврђивање кредитних институција које су дужне да отварају и воде рачуне за плаћање са основним услугама. Сходно овој одлуци, кредитне институције које према ревидираним годишњим финансијским извјештајима за претходну годину имају укупну активу већу од 500 милиона еура, дужне су да потрошачима отварају и воде рачуне за плаћање са основним услугама”, наводе из ЦБЦГ.
У циљу испуњавања обавезе ЦБЦГ да квартално одређује стопу контрацикличног бафера за територију Црне Горе, напомињу из Банке, која проистиче из Закона о кредитним институцијама, Савјет је донио Одлуку о стопи контрацикличног бафера капитала.
“На основу резултата претходно спроведене анализе релевантних трендова у банкарском сектору и укупној економији, Одлуком је одређено да стопа контрацикличног бафера капитала за други квартал 2022. године буде 0 одсто”, појаснили су.
Савјет је данас усвојио и рјешења којима се девет кредитних институција из система утврђују као остале системски важне кредитне институције (ОСВ), које су дужне да одржавају прописану стопу бафера.
“Нови Закон о кредитним инстутуцијама препознаје категорију „остале системски важне кредитне институције“ као оне чији би поремећај у пословању или престанак пословања могао узроковати системски ризик у Црној Гори. Критеријуми на основу којих се врши процјена системске важности кредитних институција утврђени су Законом о кредитним институцијама и у њих спадају: величина кредитне институције; значај кредитне институције за привреду Црне Горе; значај прекограничних активности кредитне институције и повезаности кредитне институције или групе са финансијским системом”, истакли су из ЦБЦГ.
На сједници су усвојени и Извјештај о пословању и спровођењу политике Централне банке Црне Горе за јануар 2022. године и квартални извјештаји о пословању банака и пружалаца финансијских извјештаја (за посљедњи квартал 2021. године) и разматрана друга текућа питања из домена надлежности Савјета ЦБЦГ.