Чеси и овог Божића даривали Србе на Косову и Метохији

Млинек и Јан Чопак су једини успели да уђу на Космет јер су имали потврде о вакцинацији, али у хуманитарној акцији подељена је помоћ вредна 18.000 евра

Група добротвора из наше земље и Чешке и овог Божића сетила се Срба на Косову и Метохији. У хуманитарној божићној акцији посетили су најугроженије чуваре српског имена на Космету, за које су прикупили помоћ од 18.000 евра. Пре свих, Румену Љубић, деведесетчетворогодишњу Српкињу, једину преосталу која живи међу Албанцима у Пећи. Према речима Бајинобаштанина Димитрија Марковића, једног од покретача ове акције, који је по мајци Словак, бака је скромно пожелела да јој донесу воћа, што су и учинили, а уз то су јој, да се нађе при руци, даривали и 150 евра. Чини се да су овој старици сама посета и њихово друштво били довољни. Како за наш лист наводи Давид Млинек, вођа навијача чешког прволигаша Јаблонец из истоименог града, који је посетио баку, она је за њега, између осталог, постала асоцијација за реч херој.

Душану Ристићу из села Јасеновик, који се после завршене Полицијске академије вратио на имање, Чеси даривали трактор (Фото: лична архива)

– Има 94 године и једина је Српкиња која живи у граду у ком је пре рата 1999. године било нешто више од половине Срба. Албанци су оне преостале протерали 2004. године, па у Пећи сада има око 50.000 житеља албанске националности. И међу њима бака Румена. Била је професорка, члан Соколског друштва, воли Чехословачку, сећа се Соколског слета у Прагу, присећа се нашег главног града и каже да не зна за културнији народ од Чехословака. Прича невероватно лепо о свом граду, о планинама око њега, о Метохији, зна сваки камен, сваку кућу, улицу, зна где је ко живео. Овој жени Албанци разваљују врата, разбијају прозоре камењем и на све начине покушавају да је отерају. Има прелепу двоспратну кућу усред Пећи, на дивном месту које би добро дошло свакоме – уверен је Млинек.

У памћењу носи Руменине речи које ће га увек, са даровима, враћати на КиМ: „Овде сам као последњи Мохиканац, али никада нећу одустати од свог града, куће, од свог језика и никада се нећу одрећи своје вере.”

– Мислим да јој звање хероја припада с пуним правом. Истовремено, размишљам о томе какав то људски отпад може да терорише и малтретира деведесетчетворогодишњу даму? Гајим велико поштовање према њој – истиче Млинек.

Пре неколико година ова група хуманитараца, уз посредовање „Политике”, купила је половни трактор породици Јевтић из околине Косовске Каменице како би оболели отац Часлав с малолетном децом, старом мајком и супругом Албанком могао да обрађује земљу од чијих плодова живе. И овога пута новац је, уз куповину многих дарова, попут краве, казана за ракију, водоводних пумпи, зимске обуће, спортске опреме за кик-бокс клуб, одвојен за два половна трактора. А један је припао Душану Ристићу, који је завршио Полицијску академију, али се оженио и вратио на КиМ, у своје село да обрађује њиве, како су вековима радили његови преци. Према благослову оца Илариона, игумана манастира Драганац, упућено је 2.000 евра за три српске породице у селима Зебинце, Манута, Понеш.

Чеси су посетили и споменик убијеној српској деци у Гораждевцу, а списак дарованих породица које су посетили је подугачак. Цео посао су, уз помоћ Срба који су их према договору дочекивали у сваком месту, обавила двојица Чеха, поменути Млинек и Јан Чопак. Они су једини успели да уђу на Космет јер су имали потврде о вакцинацији. Због њиховог недостатка, иако су на Јариње стигли с хуманим намерама и пуним рукама дарова, то није пошло за руком осталим организаторима акције. Поред поменутог Марковића, то су његов кум Даниел Шварц, некадашњи кфоровац, који се пре две године крстио у Високим Дечанима, а мировну мисију на КиМ заменио хуманитарном, и четврти Чех, Јан Урбаничек. У средишту ове акције био је и Београђанин Ненад Јеремић, који је сам, међу својим пријатељима, прикупио донацију од 5.000 евра.

Моја браћа Чеси су прикупили око 10.000 евра, а појединачно највећи прилог од 2.000 евра дао је Горан Орлић из Вршца. Највеће донације уплатили су и Миленко Спасојевић из Швајцарске, Богдан Влаховић, Јелена Лековић Павловић и Јована Стојић. Ана Ђенић је сваком детету које смо посетили посебно прилагодила и направила божићни пакетић – појашњава Марковић.

Он је пре мисије угостио Чехе и с њима за трпезом ломио чесницу у Бајиној Башти. Одвео их је на богослужење и паљење бадњака у оближњи манастир Рача, као и на божићну поноћну литургију у тамошњој Цркви Светог Саве, где су добили благослов за пут од старешине храма Владимира Васиљевића.

Божић у Србији је био прелеп, свиђа ми се то заједништво које негују захваљујући православној вери. Тешко је питање зашто ово радимо. Са историјске тачке гледишта, Чеси су Србима дужни, друго, мислим да је проглашење независности КиМ велика неправда, па морамо помоћи српском народу да тамо опстане – истиче Млинек.

Даниел Шварц додаје да Србе доживљава као одбрамбени бедем у Европи јер су се вековима борили у првом реду против Османског царства и проливали своју крв против много јачих непријатеља. Сматра да су наша два народа веома блиско повезана, заједничким борбама против истих непријатеља у прошлости, првенствено нацистичке Немачке и њених сателита.

– Божић у Србији много више припада духовној страни него материјалној на коју смо у Чешкој навикли. Волим предбожићно паљење бадњака, када се људи окупе око огња и након богослужења заједно поју. Православне цркве су увек пуне породица током божићне литургије – преноси бивши кфоровац утиске из манастира Рача.

Сакупљају стипендију за сиромашну матуранткињу

Три пара нових зимских ципела, нешто хигијенских средства и 70.000 динара, које су Чеси уручили Данијели, Кристини, Милици и Ивану Ђорђевићу из села Севце код Штрпца, вратили су осмехе на лица ове многодетне породице. Та деца живе с мајком од социјалне помоћи и онога што старији брат Миленко успе да им пошаље, надничећи у Београду. Од Данијеле, која је одличан ђак, Чеси су сазнали да жели ове године да упише архитектуру у Косовској  Митровици.

– Потрудићемо се да јој уз помоћ добрих људи обезбедимо стипендију јер би факултетска диплома за њу значила најсигурнији начин за излазак из тешке материјалне ситуације. Ако неко жели да подржи нашу акцију и помогне овој девојци да студира, може да ми се јави на мом фејсбук налогу или посредством „Политике” – поручио је Димитрије Марковић.

Политика

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest