Стрес на послу, обавезе код куће, изненадна промјена планова, чак и гужва у саобраћају могу пореметити наш ритам
Данас скоро да нема човјека који не кубури са мањком времена – густ распоред, прегршт обавеза и константан притисак да ли ћемо стићи да одрадимо све што смо науимили, излажу нас хроничном стресу са којим морамо свакодневно да се носимо.
Често се дешава да се толико навикнемо на константан стрес да се саживимо са њим. У тим тренуцима престајемо да мислимо да смо уопште под сталним притиском, али наше тијело може слати сигнале да би требало да обратимо више пажње!
Стрес на послу, обавезе код куће, изненадна промјена планова, чак и гужва у саобраћају могу пореметити наш ритам. Чак иако мислите да нисте под стресом, на вашој кожи могу се појавити одређени симптоми који вам шаљу сигнал да ипак вашем тијелу треба одмор и релаксација.
Стрес може довести до себореичног дерматитиса. Управо пораст хормона стреса, кортизола, најчешћи је узрочник овог обољења. Поред тога, појачано лучење хормона стреса може довести до обољевања од акни, екцема, псоријазе или поменуот себороичног дерматитиса.
Данас скоро да нема човека који не кубури са мањком времена – густ распоред, прегршт обавеза и константан притисак да ли ћемо стићи да одрадимо све што смо науимили, излажу нас хроничном стресу са којим морамо свакодневно да се носимо. Често се дешава да се толико навикнемо на константан стрес да се саживимо са њим. У тим тренуцима престајемо да мислимо да смо уопште под сталним притиском, али наше тело може слати сигнале да би требало да обратимо више пажње!
Стрес на послу, обавезе код куће, изненадна промена планова, чак и гужва у саобраћају могу пореметити наш ритам. Чак иако мислите да нисте под стресом, на вашој кожи могу се појавити одређени симптоми који вам шаљу сигнал да ипак вашем телу треба одмор и релаксација.
Стрес може довести до себореичног дерматитиса. Управо пораст хормона стреса, кортизола, најчешћи је узрочник овог обољења. Поред тога, појачано лучење хормона стреса може довести до обољевања од акни, екцема, псоријазе или поменуот себороичног дерматитиса.
„Стална забринутост изазива ослобађање адреналина и других хормона стреса — који временом могу негативно утицати на нашу кожу“, каже позната дерматолошкиња Дорис Деј.
Истраживања показују да дуготрајни стрес потискује имуни систем у свим органима, укључујући нашу кожу. Дерматолог из Мајамија др Дженис Лима-Марибона каже да је кортизол, примарни хормон стреса, главни кривац:
„Нормално, нивои кортизола осцилирају према нашем унутрашњем циркадијалном сату, са вршним нивоима ујутру и најнижим тачкама око поноћи. Када смо под стресом, нивои кортизола су поремећени, што може изазвати акне и погоршати стања као што су екцем, псоријаза и атопијски дерматитис.
Наша кожа, коса и нокти су од најмањег значаја за наш опстанак. Дакле, у тренуцима стреса, вредни витамини и минерали су приоритет за виталне метаболичке процесе нашег тела и производњу хормона стреса. Кожа је спољни барометар онога што се дешава изнутра. Безнадан тен је најмања од наших брига – такође можемо очекивати више линија и бора. „Стално повишен ниво кортизола је катаболичан за тело.“