Цијене нафте нијесу се у сриједу значајније мијењале, балансирајући између забринутости за потражњу коју појачавају учестале назнаке рецесије и страхови да ће Русија обуставити испоруке нафте и гаса.
На лондонском тржишту цијена барела је након подна била готово непромијењена на 92,85 долара. Значајнијих промјена није било ни на америчком тржишту, гдје се барелом трговало по цијени од 86,97 долара, преноси Хина.
Цијене су пале под притиском нових назнака глобалне ресеције, која би значила и слабију потражњу за нафтом.
Агенција за кредитне рејтинге Фитцх објавила је у уторак да је обустава испорука руског гаса гасоводом Сјеверни ток 1 повећала шансе за рецесију у еурозони.
Суморно расположење подржавају и сигнали да ће Европска централна банка (ЕЦБ) сјутра на сједници снажно подићи каматне стопе у еурозони, а крајем мјесеца требало би да их, поново, подигне и америчка централна банка, Федералне резерве (Фед).
Погоршане изгледе за потражњу најављују и слаби економски подаци из Кине у окружењу политике нулте толеранције на ковид. Кинески увоз сирове нафте пао је у августу 9,4 одсто на годишњем нивоу, према царинским подацима објављеним у сриједу.
Силазну путању цијена преокренуо је руски предсједник Владимир Путин, запријетивши обуставом испорука нафте и гаса ако западне земље ограниче цијене руских енергетских ресурса.
Неколико сати касније, Европска унија (ЕУ) предложила је ограничење цијена руског гасаа, повећавши ризик рационалније потрошње енергената ове зиме у неколико најбогатијих земаља свијета.
Аналитичари су и прије његовог упозорења очекивали тијесно снабдијевање нафтом у посљедњем овогодишњем тромјесечју.
Подршку цијенама пружила су и очекивања да ће најновији извјештаји из Сједињених Америчких Држава (САД) показати пад залиха нафте у прошлој седмици. Залихе сирове нафте смањиле су се за 733 хиљада барела, показало је прелиминарно истраживање Реутерса.
Организација земаља извозница нафте (ОПЕЦ) одвојено јеобјавила да је барел корпе нафте њених чланица у уторак појефтинио 81 цент на 99,03 долара.