Подсјетимо, представници опозиције а данашње власти годинама су дизала глас због контрадикторних података и бројки али тадашње Министарство унутрашњих послова одбацивало је оптужбе о злоупотребама и тврдње о постојању „фантомских гласача“
Влада Црне Горе је 14. јануара 2021. године усвојила Информацију о формирању савјетодавног тијела Владе за контролу бирачког списка. Полазећи од преузете обавезе према грађанима за стварање услова за прве слободне изборе, Влада је задужила Министарство унутрашњих послова да, у року од 14 дана, у сарадњи са Генералним секретаријатом Владе, сачини Предлог одлуке о формирању Савјета за контролу бирачког списка.
Задатак овог савјетодавног тијела био би превасходно да бирачки списак као један од кључних сегмената изборног процеса, а који је и кроз препоруке ОЕБС-а и ОДИХР-а
Дио парламентарне већине у Црној Гори захтијева да се новим законом о пребивалишту практично „очисти“ бирачки списак од гласача који не живе у Црној Гори, а сада имају бирачко право.
Славен Радуновић из Демократског фронта (ДФ) тражио је од министра унутрашњих послова Сергеја Секулића 26. марта у Скупштини одговор на питање када ће бити израђен Закон о пребивалишту, а на основу којег ће из бирачког списка бити уклоњени они који не могу да потврде пребивалиште у Црној Гори.
„Уређењем регистра пребивалишта скидамо највећи проблем када су у питању нерегуларности бирачког списка. То су десетине хиљада људи. Не злоупотребљавају сви бирачко право, не долазе сви да гласају. Највише их је било за референдум око 40.000, а иначе је то 15.000 хиљада, а то су три посланичка мандата у Скупштини Црне Горе“, истиче Радуновић.
Подсјетимо, представници опозиције а данашње власти годинама су дизала глас због контрадикторних података и бројки али тадашње Министарство унутрашњих послова одбацивало је оптужбе о злоупотребама и тврдње о постојању „фантомских гласача“.
Опада број становника, расте број гласача
Додатна анализа пописа становништва у Црној Гори из 1991, 2003. и 2011. године и података Завода за статистику показује неке чудне трендове.
Иако је број становника Црне Горе порастао за мање од 7.000 [1,11 посто] од 1991. године, број бирача је порастао за скоро 138.000 [34,33 посто] у истом периоду.
Истовремено је број држављана Црне Горе који живи у овој земљи опао за 19.429 [3,30 посто] по податку из 2018. године. Такође, број новорођених је знатно опао, док је број умрлих растао.
Занимљиво је да је број нових гласача нагло порастао између 1991. и 1992. године и поново између 2004. и 2006. године. Овај пораст подудара се са одржавањем два референдума – на првом 1992. год. се одлучивало да се остане у заједници са Србијом а на другум 2006. год. да се та заједница напусти.
Оно што додатно ствара зебњу је изузетно висок број гласача који су у бирачке спискове уписани на ББ адресама.
Момчило Копривица, посланик Демократске Црне Горе, алармирао је јавност у октобру 2019. године са открићем да је невјероватних 278.820 гласача регистровано са такозваним „ББ“ адресама, које означавају адресе без назива улице и броја стана/куће . Копривица је упозорио да је такво стање и нетранспарентност идеално за злоупотебе.
Бивша Влада је признала наведене бројке али је одбацила бојазни о злоупотребама наводећи да ББ адресе не могу имати утицај на резултате избора.
Наш портал упутио је Министарству унутрашњих послова питања да ли је покренута процедура чишњења бирачких спискова, на какве су све неправилности наишли, те да ли ће грађани коначно добити услове за фер изборе.
„Имајући у виду да се бирачки списак води као електронска збирка личних података, примјеном јединственог програмског рјешења, на бирачком списку, по аутоматизму, може се наћи само црногорски држављанин који испуњава услове из Устава и закона који регулишу ову област. У циљу тачности и ажурности вођења бирачког списка, у претходном периоду, а поводом одржаних избора за одборнике у Скупштини општине Никшић и Херцег Нови, формиран је и Тим, који функционише на нивоу овог Министарства, а чији је задатак праћење, усмјеравање и организација реализације обавеза МУП-а које произилазе из изборних закона, за вријеме трајања изборног процеса. Као и Оперативни тим за контролу изборног процеса у Никшићу, а чији је основни задатак био да врши инструктивне и оперативне послове у области контроле изборног процеса, врши пријем притужби, молби и других представки у вези са угрожавањем бирачког права и остварује комуникацију са грађанима, органима за спровођење избора и другим субјектима„, казали су за ИН4С из МУП-а.
Такође, ово Министарство је, кажу, по први пут за локалне изборе, а у сусрет одржаним изборима за одборнике у Скупштини општине Никшић као и Херцег Нови активирало АФИС систем, односно процедуру дедупликације фотографије отисака прстију бирача у бирачком списку општине Никшић, којом приликом нијесу утврђене неправилности.
„Сходно Закону о бирачком списку, електронским путем, односно вршењем увида у бирачки списак и промјене које су у њему настале, у тачност и ажурност бирачког списка могу се и увјерити и парламентарна странка, подносиоц потврђене изборне листе, и невладина организација овлашћена за праћење избора. Државна изборна комисија има право приступа свим електронским регистрима и другим евиденцијама о грађанима, које садрже податке битне за вођење бирачког списка, право увида у службену документацију којом располаже орган државне управе, орган локалне управе и други орган и организација на основу које се врши промјена у бирачком списку, те иста указује Министарству на потребу отклањања утврђених неправилности у вођењу бирачког списка, по чему ово Министарство благовремено поступа“, појашњавају из МУП-а.
Подсјетили су да је ово Министарство покренуло поступак измјена и допуна Закона о регистрима пребивалишта и боравишта.
„Нацрт је сачинила Радна група формирана у јануару 2021. године, коју су чинили представници Министарства унутрашњих послова као и Управе полиције, с обзиром да на Јавни позив упућен невладиним организацијама за учешће у наведеној Радној групи, као и у изради самог Нацрта није било заинтересованих. Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта упућен је на јавну расправу, а како би се омогућило цјелокупној јавности, дакле свим заинтересованим лицима, да дају своје коментаре и тиме допринесу изради што бољег текста у циљу тачног, прецизног и ажурног вођења бирачког списка, о чему ће извјештај бити благовремено објављен“, казали су нам из МУП-а.
Напомињу, да су организационе јединице Министарства унутрашњих послова, односно Подручне јединице и Филијале, започеле поступак слања позива за грађане којима је рок важења личне карте истекао, као и грађанима који нијесу ни након истека рока од три мјесеца од пунољетства поднијели захтјев за издавање личне карте, уколико им се лична карта издаје први пут, сходно одредбама закона, а у циљу подношења захтјева за издавање, односно замјену личне карте. Министарство је, кажу, наведени позив грађанима упутило и преко средстава јавног информисања, у циљу информисања грађана и јавности о обавезама прописаним законом, и одазицу грађана сходно истом.
„Министарство унутрашњих послова, ће и у наредном периоду, у оквиру својих надлежности и нормативног оквира, предузимате све радње у циљу тачности и ажурности вођења бирачког списка“, закључили су из овог министарства.