Рад на даљину се стално рекламира као најбољи начин да се запоследни осјец́ају психички и физички добро. Али стварност је, заправо, компликованија, пише Гардијан.
Када је Кет (30) прошле године понуђено да настави да ради од куће није два пута размишљала да ли ће прихватити. Она је и до тада, због пандемије, радила углавном на даљину. Мислила је да боравак од куц́е не би био велики проблем. Кет живи у Лондону и ради у служби за заштиту животне средине.
Али током протеклих неколико мјесеци, почела је да размишља.
“Тешко је радити сам по цијели дан, посебно када је мој партнер у канцеларији“, каже она наводећи да се осјећа усамљено те да умјесто да прави паузе и разговарам са људима у својој канцеларији, узима телефон у руке.
“Сво додатно вријеме испред екрана је дефинитивно имало негативан утицај на моје благостање.”
Рад на даљину је најављен као рјешење за неке од проблема нашег убрзаног начина живота прије пандемије. За многе то значи прилику да проводе више времена са својом дјецом или да искористе вријеме које би раније губили на путовање до посла у потрази за испуњенијим хобијима.
Али нова истраживања о раду и благостању на даљину показала су различите резултате.
У Мајкрософтовом извјештају о новој будуц́ности рада за 2022. истраживачи су открили да иако рад на даљину може побољшати продуктивност такође може довести до тога да се запослени осјец́ају “друштвено изоловано”.
Негативни ефекти су били изненађење за неке запослене, који се сада осјец́ају смождени, схватајуц́и да рад на даљину није баш добар. Супротно актуелном наративу о масовној потражњи за радом на даљину, неки запослени заправо бирају да раде у канцеларији.
Напредујућа криза менталног здравља
Рад од куц́е се раније могао посматрати као утопија – рецимо припрема здравих домац́их ручкова. За многе је, међутим, стварност изгледала сасвим другачије.
Од истраживања која показују да радници на даљину раде дуже до података који сугеришу да до 80 одсто радника у Великој Британији сматра да је рад од куц́е негативно утицао на њихово ментално здравље.
Никола Хемингс, која ради за Коа Хеалтх која пружа услуге за побољшање менталног здравља каже да је недостатак људске везе са којом се Кет борила уобичајена жалба. Истиче да је пандемија изазвала „брзо растуц́у кризу менталног здравља“ и да чак и они који су у потпуности прихватили прелазак на даљински рад можда нец́е бити изузети.
“Када радимо на даљину, пропуштамо преко потребне друштвене интеракције. Ови наизглед мали тренуци могу заједно имати велики утицај на наше благостање”.
Изолација није једини проблем који представља рад на даљину. Кет каже да је поред тога што се осјец́ала усамљено, такође открила да се због великог броја видео позива и сталног виђења сопственог лица на екрану пожељела да се врати на личне састанке.
“Више бих вољела да одем у канцеларију неколико пута недјељно да бих имала неку људску везу“, каже она.
Поред тога, радници у неким специфичним групама теже осјец́ају негативне ефекте. Кет нема дјецу што додатно доприности осјећају усамљености.
Једна анкета је показала да се 81 одсто млађих од 35 година плаши усамљености због дуготрајног рада код куц́е, а студије су показале повец́ан ниво стреса и анксиозности међу млађим радницима од преласка на рад на даљину.
За неке је, међутим, рад на даљину током пандемије био довољна позитивна промјена игре која превазилази недостатке.
Ово се посебно односи на раднике који имају неки вид инвалидитета, за које Хемингс каже да су доживјели позитивну промјену у свом менталном здрављу.
За ове људе, посао у канцеларији може бити изузетно штетан за добробит, јер спајају дуга путовања са интензивним личним обавезама или физичку и менталну исцрпљеност од суочавања са стресом одласка на радно мјесто које можда није добро прилагођено њиховим потребама.
Кевин Рокман, професор менаџмента на Пословној школи Универзитета Джорџ Мејсон, САД, истиче да иако постоје неоспорни проблеми када је у питању благостање, користи за неке људе су огромне.
“Замјена времена за путовање да посао за лично здравље, породицу или рекреацију готово гарантовано доноси позитивне користи”.
Проналажење равнотеже
Прелазак на рад на даљину био је далеко од једноставног, а многе компаније се сада боре са проблемом како да дизајнирају модел који одговара свима.
Досадашњи докази показују да су личне околности и преференције људи кључни фактор у томе да ли им рад на даљину доноси било какву корист – и, ако јесте, да ли вриједност ових бенефиција надмашује негативне стране као што су изолација и усамљеност.
Послодавци треба да уравнотеже флексибилност, дајуц́и људима алате који су им потребни да остану продуктивни, и друштвене потребе запослених. Како изгледа та идеална равнотежа ц́е се мијењати од организације до организације.
Истраживања показују да ц́е младе мајке највјероватније имати користи од рада од куц́е, од некога ко живи сам.