Грађани Црне Горе могу бити безбрижни, јер је сигурна исплата зарада, пензија и социјалних давања, а посебно је важно то што ће држава терет кризе изнијети без додатних пореских оптерећења, саопштио је министар финансија, Александар Дамјановић. Он је у интервјуу Политици казао да ће Министарство финансија обезбиједити стабилне и одрживе јавне финансије, уз све изазове на домаћем терену и све тешкоће споља које су посљедица рата у Украјини.
“Обавеза Владе је да грађане сачува од инфлаторних шокова у највећој могућој мјери, одговорним управљањем и мјерама које се спроводе, унапређују и додају у складу са потребама грађана и привреде и могућностима државне касе”, рекао је Дамјановић, преноси МИНА – БУСИНЕСС.
Он је навео да много веће и финансијски јаче државе трпе посљедице и припремају се за могуће јесење додатне шокове.
“Поједине мјере, попут преполовљених акциза на гориво и смањење пореза на додату вриједност (ПДВ), већ дају резултате. Дјеловаћемо проактивно и држава ће урадити све што може да заштити и грађане и привреду”, поручио је Дамјановић.
Он је најавио да ће појачати, између осталог, подршку пензионерима, једној од најугроженијих категорија становништва, неправедно запостављаној и закиданој годинама.
“Примања највећег броја пензионера дебело каскају за минималном зарадом и подносе највећи терет нове пореске политике, што је недопустиво. Радимо на томе да минимална пензија буде 60 одсто минималне зараде. Уз постојеће мјере, план је да се пензионерима обезбиједи једнократна подршка”, рекао је Дамјановић.
Минимална пензија биће повећана у септембру, па у јануару, да би достигла 270 ЕУР. Већ након та два корака, граница минималне пензије би износила 60 одсто минималне плате.
Дамјановић је казао да је Влада спремна уколико буде најава несташица или додатних цјеновних шокова.
„Посебно је важно то што ћемо терет кризе изнијети без повећања опште стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) од 21 одсто или других, додатних пореских оптерећења”, додао је Дамјановић.
Он је, одговарајући на питање када се може очекивати суштински ребалнс буџета, саопштио да је он планиран у септембру.
“Технички је спреман, а једини разлог зашто није усвојен крајем јула је процјена да треба сачекати ефекте љетње туристичке сезоне. Није тачно планиран буџет за ову годину, имамо новонастале обавезе као посљедица конституисаних обавеза. Дефицит за ову годину није добро предвиђен, јер су пројектовани фиктивни приходи, који немају законског покрића”, објаснио је Дамјановић.
Он сматра да се морају наћи нове мјере фискалне консолидације. Ова Влада, према његовим ријечима, жели да буде и подршка привреди, да одмрзне стратешке пројекте, уз приоритет да очува и унаприједи стандард грађана.
“Морамо бити реални и понашати се у складу са губером – да се пружимо колико је реално, јер од бајке се не живи. Све што се ради мора да буде одрживо у буџету и да то кореспондира са растом економске активности и продуктивности”, рекао је Дамјановић.
Он је, говорећи о износу који фали црногорском буџету и потенцијалном задуживању код Међународног монетарног фонда (ММФ), навео да је утврђено да црногорском буџету фали око 170 милиона ЕУР за ову годину.
“Пројекција да ће у овој години за то и стварање фискалне резерве на почетку наредне године бити неопходно до 270 милиона. Потребно је обезбиједити и недостајући новац за наредну годину која је пуна неизвјесности. Министарству финансија је најважније да обезбиједи најповољнију могућу позајмицу”, рекао је Дамјановић.
Он је казао да су фокусирани на сарадњу са међународним институцијама попут Свјетске банке, Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и са домаћим ликвидним банкама.
“Обвезнице нећемо емитовати, јер камата није повољна”, додао је Дамјановић.
Црна Гора сада, како је рекао, не преговара са ММФ-ом о задужењу, а у разговорима са тим значајним партнером били су отворени да чују све могућности које би држава као чланица ММФ-а могла да користи усљед евентуалне потребе.
“Виђећемо да ли ће и када евентуално бити финансијског аранжмана и по којим условима. Оно што је сигурно, ни у једној опцији не бисмо пристали на смањење плата и пензија”, рекао је Дамјановић.
Он је, на питање шта намјерава да уради да у буџет “капље” новац, с обзиром на то да држава губи озбиљан дио прихода на тржишту промета нафтним дериватима и игара на срећу због неадекватног законског оквира, одговорио да државни буџет губи, али да је то истовремено успјешна мјера, с обзиром на то да Црна Гора предводи државе са најнижим цијенама горива у региону.
“До половине јула буџет је ускраћен за десет милиона ЕУР акцизних прихода од горива, али је тих десет милиона директна подршка грађанима и привреди да би нормално функционисали. Без обзира на смањење цијена горива на берзи које смо имали након дужег низа поскупљења и повећања цијене, остао сам и остали смо при намјери да до 30. августа, до краја сезоне имамо умањење половине акцизне обавезе, што је око 22 цента и директни је интерес потрошача”, навео је Дамјановић.
Он сматра да је то добра порука и као једна врста додатне ‘туристичке понуде’, да Црна Гора будемо цјеновно конкурентна и да то осјете и туристи.
Дамјановић је, говорећи о пореском дугу, казао да је он значајно увећан од момента када је прекинут његов шестомјесечни мандат у Управи прихода и царина до избора директора на јавном конкурсу.
“Он износи око 600 милиона, а кад сам био у Управи био је око 440 милиона ЕУР. Порастао је дијелом због методологије обрачуна зарада”, објаснио је Дамјановић.
Он је оцијенио да је апсолутно неопходна већа одговорност, посебно јавних функционера, и да рад константно буде усмјерен у јавном интересу. Евидентно је да је било привилегованих у дугогодишњем периоду, јер им је „могло бити“ да гомилају дуговања.
“Најважније је да се покушаји злоупотребе спречавају на вријеме, а сви ће најбоље показати патриотизам тако што ће заштита буџета свих пореских обвезника и плаћање обавеза бити изнад свега. Надам се да ће владавина права заживјети, посебно уз промјене у тужилаштву и потребну политичку зрелост да се дође до најбољих, најкомпетентијих, независних рјешења за носиоце најодговорнијих функција у правосуђу”, рекао је Дамјановић.
Он је, говорећи о раду компаније Монтенегро Wорк (МW), казао да је Влада донијела недавно одлуку о добровољној ликвидацији тог предузећа из више разлога, а прије свега због чињенице да скоро годину функционише неодрживо, али и незаконито.
“Модел рада МW-а био је премного новца за читање већ доступних ревизија. Нема оправданог разлога да та фирма на овај начин настави да послује, уз коришћење и трошење државних ресурса”, сматра Дамјановић.
Влада ће, у сарадњи с међународним партнерима, направити механизам за надзор над управљањем државним компанијама који је одржив и законом заснован.
“До краја године је планирано формирање фискалног савјета кроз системски Закон о буџету и фискалној одговорности и одговарајуће дирекције у Министарству финансија која ће се бавити фискалним ризицима државних предузећа, што је и императивни захтјев наших европских партнера. Тиме не да ћемо надомјестити ово што је ова фирма до сада урадила, него ћемо много више урадити и превазићи њихов ангажман у смислу онога што држава може да ради”, рекао је Дамјановић.
Он је, говорећи о незадовољству локалних самоуправа начином убирања средстава за буџет, казао да је нова пореска политика утицала негативно на локалне самоуправе, посебно оне сиромашније.
“Потребно је системско рјешење за тај проблем, умјесто што је остављен „отприлике износ“ за покривање разлике коју трпе црногорске општине”, навео је Дамјановић.
Општине су за три мјесеца ове године изгубиле 2,67 милиона ЕУР прихода, због чега је Влада тај новац надокнадила из текуће буџетске резерве.
“За покриће губитака општина по основу мање прихода од пореза на доходак физичких лица, приреза на доходак физичких лица и Егализационог фонда, планирано је 15 милиона ЕУР из буџетске резерве, која нема толико новца за ову намјену, узмимајући у обзир потрошено и предвиђена плаћања из резерве. И у јулу је одлучено да им се надомјести 3,44 милиона ЕУР за април и мај”, прецизирао је Дамјановић.
Он је, на питање да ли се укидањем доприноса за здравство маргинализовао Фонд за здравствено осигурање, којем у овом тренутку треба близу 70 милиона ЕУР, одговорио да је на тај начин створена једна врста неизвјесност у његовом финансирању.
“Значајна и крупна одлука је донијета без анализа, а чиме се довело у питање финансирање здравствених услуга и отворио пут за приватне здравствене установе”, рекао је Дамјановић.
Према његовим ријечима, у озбиљном двомјесечном раду да скенирају стање и дођу до правих биланса, испоставило се и да фали око 65 милиона ЕУР за функционисање Фонда.
“То ћемо обезбиједити и, у сарадњи са Фондом и ресорним министарством, доћи до одрживих рјешења за функционисање државног здравственог Система”, закључио је Дамјановић.
Извор: Дан