Међуресорски тимови који би се бавили овим питањем требало би да буду састављени од пореских инспектора, представника сектора за финансијско-објавјештајне послове Управе полиције (УП), тужилаштва, Централне банке (ЦБЦГ) и Агенције за спречавање корупције (АСК)
Повећање рока за застару пореске обавезе на период већи од тренутно важећих 10 година, примјена пореске стопе на незаконито утврђену имовину од око 80 одсто, обухватање имовине која је изнијета у иностранство, свакодневни увид Управи прихода и царина (УПИЦ) у банкарске трансакције, формирање специјално обучених међуресорских тимова за утврђивање поријекла имовине, дефинисање јасних смјерница и особа чија би се имовина контролисала нека су од рјешења на којима би требало да почива опорезовање нелегалне имовине, казао је „Вијестима“, вршилац дужности директора Управе прихода и царина (УПИЦ) Александар Дамјановић.
Међуресорски тимови који би се бавили овим питањем требало би да буду састављени од пореских инспектора, представника сектора за финансијско-објавјештајне послове Управе полиције (УП), тужилаштва, Централне банке (ЦБЦГ) и Агенције за спречавање корупције (АСК), док контрола имовине, како је рекао Дамјановић за „Вијести” треба да крене од оних који ће да врше контролу.
Став саговорника Вијести је да се испита поријекло имовине, не само јавних функционера, већ и експонираних особа из области цивилног сектора, медија, појединих невладиних организација и академске заједнице.
Утврђивање предлога закона о поријеклу имовине је овогодишњим програмом рада Владе дефинисано за четврти квартал (октобар-децембар),док је потпредсједник Владе Дритан Абазовић је у парламенту на сједници која је била посвећена посланичким питањима најавио да би овај закон могао да се усвоји до краја прољећног засједања парламента.
Влада је процијенила да би годишњих фискални ефекат од опорезовања нелегалне имовине могао бити око 20 милиона еура.
У Програму рада Владе је објашњено да је циљ овог закона да дефинише законски оквир за борбу против корупције на свим нивоима јавног управљања у Црној Гори, као и против организованог криминала, увезујући пореске норме са нормама других законских текстова, уз дужно поштовање осјетљивости процеса за тренутак развоја економије и друштва у Црној Гори.
„Уз неопходну синергију Владе и скупштинске већине, која је кључна за брзу и ефикасну реализацију ових активности, неопходно је отклонити још неколико дилема, попут периода на који се ове активности односе, а који мора бити много дужи него што је важећи законски рок апсолутне пореске застаре од 10 година, као и тзв. минималног износа разлике вриједности имовине и прихода који би био основица за опорезивање.
Што се тиче пореске стопе она може бити и десетоструко већа од постојеће стопе пореза на доходак физичких лица и стопе пореза на добит, које су веома ниске и износе свега девет одсто. Да би опорезовање незаконито стечене имовине имало пуни смисао указујем да се, механизмима међународне полицијске, пореске и банкарске сарадње мора обухватити и имовина изнесена у иностранство, а ради се о стотинама милиона еура”, рекао је Дамјановић.
Он је појаснио да се мора поједноставити сарадња институција у Црној Гори, по којој би УПИЦ имала свакодневни безусловни увид у банкарске трансакције на бази којих се механизмима фиктивних међукомпанијских трансакција, а онда и извлачења готовине са банкарских рачуна, стиче незаконито богатство, кривичним дјелима утаје пореза и прања новца.