Главни и одговорни уредник АНБ гласила “Удар” Предраг Бошковић, у препознатљивом маниру личног Ђукановићевог шехида, сваког трећег викенда проспе мало србофобије и русофобије, не би ли остругао посљедње остатке своје прошлости бијелог орла.
Умјесто да је против њега одавно подигнута оптужница због дијељења аутоматских пушака из магацина Војске Црне Горе агентима АНБ- а и криминалцима из хотела Подгорица, како би покушали државни удар 30. августа 2020. године, овај лични посланик Зорана Лазовића призива 1997. годину и тако најављује још једно антиуставно понашање Мила Ђукановића.
Упозоравамо Предрага Бошковића да нам не пријети лакооклопним возилима које је као министар одбране набавио по цијени скупљој два милиона евра од процијењене вриједности, јер управо га неко од ових возила брзих дана може спровести до Спужа, јер су затворске марице већ мјесецима заузете превозом његових партијских другова.
А пошто је Мило Ђукановић доставио Парламенту допуњену одлуку за скраћење мандата Скупштини, обавјештавамо га да је његова уставна обавеза да се као одлазећи предсједник државе мора појавити на матичним скупштинским одборима да образложи свој предлог.
Биће то величанствена прилика да Ђукановићу у име ДФ-а пожелимо топлу и традиционалну “добродошлицу”, и да укрстимо аргументе с његовом злокобном намјером да изазове државни удар у Црној Гори. Наравно, поред Ђукановићевих врсних савјетника Мига Стијеповића, Милана Роћена и Зорана Пажина, очекујемо да се на одбору појави и Предраг Бошковић, како би личним примјером посвједочио љубав према доживотном предсједнику ДПС-а.
А пошто је Предраг Бошковић превише оптерећен постојањем Москве и Београда, биће нам задовољство да на одбору директно питамо Мила Ђукановића и Милана Роћена о њиховим “московским годинама” и дружењу са Путином, Лавровом, Шојгуом, Дерипаском, и зашто би ДПС сваког дана требало да захваљује матушки за независну Црну Гору.
Ако Ђукановић и Роћен буду искрени у одговорима, вјерујемо да ће Предраг Бошковић промијенити своје ставове, и поново навући крила бијелог орла на своја нејака плећа, и сигурно затражити од владике Атанасија да му врате орден Светог Саве који је ДХЛ – ом отправио у Пријепоље.