АУТОР СОФТВЕРА БИВШИ ОДБОРНИК ДПС-А
ДИК незаконито повјерио обраду личних података физичким лицима
„Утврђује се да је ДИК супротно Закону о заштити податка о личности повјерила послове обраде личних података у вези бирача који су својим потписом подржали изборну листу за парламентарне изборе одржане 30. августа повјерила физичким лицима запосленим у Скупштини Црне Горе“, пише у рјешењу АЗЛП
Државна изборна комисија прекршила је закон кад је посао обраде личних података у вези бирача који су својим потписом подржали изборну листу за парламентарне изборе повјерила физичким лицима.
То се наводи у рјешењу које је данас објавила Агенција за заштиту личних података (АЗЛП).
„Утврђује се да је ДИК супротно Закону о заштити податка о личности повјерила послове обраде личних података у вези бирача који су својим потписом подржали изборну листу за парламентарне изборе одржане 30. августа повјерила физичким лицима запосленим у Скупштини Црне Горе“, пише у рјешењу АЗЛП.
Додаје се и да се забрањује даље повјеравање послова обраде података обрађивачу који неиспуњава услове у погледу заштите личних података.
„Вијести“ су раније писале у вези са одлуком ДИК да умјесто да за провјеру потписа подршке листама које учествују на изборима 30. августа користе софтвер који су као донацију добили од Мисије ОЕБС-а, користе софтвер чији је аутор бивши одборник ДПС-а на Цетињу и руководиоц Одсјека за информационо-комуникационе технологије Скупштине Вуко Перишић.
Центар за грађанско образовање (ЦГО) упутио је тада и иницијативу за покретање поступка надзора АЗЛП, због сумње да Перишић има неовлашћен приступ и да неовлашћено обрађује личне податке црногорских грађана.
Та НВО упутила је потом ДИК-у и захтјев за слободан приступ информацијама и из достављене документације утврђено је да је ДИК пред изборе ангажовала десет службеника Скупштине и да је њима за три дана рада на провјери потписа подршке исплатила 17.900 еура.
Из ЦГО тада су казали и да су службеници, према уговорима, били ангажовани у дијелу уноса, контроле и упаривања података који се односе на предате потписе подршке, док се дио уговора односи и на послове нумерисања предатих листа, администрацију, затим израду и одржавање wеб сајта, а у коначном и на послове координисања, рада на апликативном рјешењу и извјештавања.
„Увидом у достављене уговоре, али и у Споразум о стручно техничкој сарадњи на који се ДИК позива у тим уговорима, очито је да се ни у једном дијелу не предвиђају било какве обавезе за службенике Скупштине које би се односиле на начин обраде личних података грађана и грађанки“, рекли су раније из ЦГО и додали да супрема прописима и пракси у области заштите личних података, службеници Скупштине у уговорима морали имати прецизно дефинисане обавезе у вези са чувањем, обрадом и уништавањем личних података, како би се могло рећи да је провјера потписа вршена на законит начин.
Тада су казали и да је тако нешто, промакло контролорима АЗЛП и најавили да ће, тужилаштву доставити допуну раније предате кривичне пријаве у вези са такозваном софтверском подршком ДИК-у.
Члан Савјета АЗЛП Мухамед Ђокај раније је рекао „Вијестима“ да се послови обраде личних података могу повјерити обрађивачу, али да то мора бити уређено уговором – у писаној форми.
Притом, како је казао, уговор мора прописати све фазе обраде података, које руковалац збирке повјерава обрађивачу – од начина достављања, уноса података у апликацију, врсте података, сврха и намјена обраде података које руковалац повјерава обрађивачу, њихово даље коришћење, чување, вријеме трајања обраде, до њиховог уништавања или враћања руковаоцу збирке.
Казао је и да обрађивач не смије да одступи од прописаних радњи и да је дужан да обезбиједи и да у лог фајлу апликације остану трагови, као доказ да обрада није извршена супротно сврси или обавезама које су прописане уговором.
Обрађивач, додаје Ђокај, мора и да испуни услове за спровођење техничких, кадровских и организационих мјера за заштиту личних података. Ђокај је тада рекао и да се нада да ће Савјет АЗЛП „пажљиво размотрити све детаље уговора између ДИК-а и службе Скупштине“ и да ће „донијети на закону засновану одлуку.
„А не као што је био случај код спорне одлуке о вршењу надзора код Цодипиxела, или спорно мишљење АЗЛП о објављивању имена лица у самоизолацији, против којих сам био и указао на посљедице кршења права на заштити података о личности због лошег тумачења и примјене Закона“, рекао је тада Ђокај.
Сједница Савјета на којој је донијето рјешење по иницијативи ЦГО и утврђено да је ДИК поступао супротно закону, одржана је данас.
Vijesti