Агенција за заштиту личних података (АЗЛП) забранила је Државној изборној комисији (ДИК) обраду личних података из бирачког списка којом се врши изношење изван Црне Горе.
”Наређује се ДИК да избрише личне податке за 1.973 бирача уписаних у бирачки списак за општину Херцег Нови за локалне изборе одржане 9. маја који су прикупљени изван Црне Горе без правног основа, супротно Закону о заштити података о личности,” наводи се у рјешењу које потписује предсједник Савјета Сретен Радојић.
Из ДИК-а су крајем априла саопштили да се “досљедном примјеном овлашћења и обавеза прописаних законом на најбољи могући начин доприноси владавини права и унапређењу повјерења у изборни процес”.
АЗЛП-у су дан касније поднесене двије иницијативе за испитивање сумњи да је Комисија вршила незакониту обраду личних података тако да се јединствени матични број сваког бирача у Новом провјеравао електронским путем кроз бирачке спискове Србије и Босне и Херцеговине.
На основу навода из писаног изјашњења службеника ДИК-а који је вршио претрагу, обрада се вршила тако што је ЈМБ бирача уношен у форму на интернет страници бирацкисписак.гов.рс и ручно је уношен текст са слике када је утврђен број од 1.973 дуплих бирача. У документу се наводи и да се у апликацији бирачког списка БиХ (избори.ба) морали уносити подаци у три поља – име, презуме и ЈМБ, као и урадити “реЦАПТЦХА” (кликање на сличице хидраната, димњака, семафора, пјешачких прелаза…) што је захтијевало употребу много више времена за обраду једног упита, извршена је претрага управо за ових 1.973 бирача.
”Извршеном претрагом утврђено је да 55 бирача истовремено имају бирачко право у Црној Гори, Србији и и Републици Српској”, наводи се у документу Савјета АЗЛП.
Из АЗЛП истичу да је рад са овим подацима неспоран за ДИК у црногорском правном систему и једино у правном систему Црне Горе у смислу територијалног важења ових закона.
Ни у једној одредби, наводи се у образложењу рјешења, није дато овлашћење ДИК-у да као орган једне државе провјерава и упоређује матични број било којег бирача из Црне Горе у другој држави, а нарочито матичне бројеве из цијелих извода из бирачког списка за одређене општине, у конкретном случају ријеч је о 25.445 бирача, уколико за то не постоји билатерарни уговор или споразум.
У рјешењу АЗЛП се констатује да је ДИК у конкретном случају извршила једно од квантитативно највећих задирања у право на заштиту личних података. То је, наводи се у образложењу, учињено на “незаконит и непоштен начин” и да је поступање резултат “чисте произвољности и селективности лишено сваког ваљаног правног основа”, супротно Закону о заштити података о личности.
Надзором је утврђено да је Секретар ДИК (Никола Дедеић) дао усмени налог једном службенику да врши провјеру бирача, па је у односу на ову чињеницу констатовано да се усмени налог секретара не односи на извршење одлука и закључака комисије, нити је на њеним сједницама с његове стране иницирано ово питање.
ДИК се тек након извршених радњи 16. априла обратила захтјевом за давање мишљења АЗЛП у вези усклађености обраде личних података у конкретном случају. ДИК је 18. маја поднијела приговор на Записник о извршеном надзору АЗЛП, наводе Вијести.
Скупштина Црне Горе је 17. јуна разријешила Алексу Ивановића са функције предсједника ДИК-а.