Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић најавио је да ће потписати сет закона које је парламент у сриједу поново изгласао, наводећи да га на то обавезује Устав.
Ђукановић је у интервјуу агенцији МИНА казао да неће потписати предлоге за опозив седам амбасадора јер би то, како је казао, значило да саучествује у блаћењу тих људи.
Он је рекао да не очекује да актуелна владајућа већина може бити озбиљна подршка Влади током четворогодишњег периода, и да вјерује да ће се Црна Гора суочити са потребом пријевремених парламентарних избора.
Ђукановић је, на питање да ли ће овог пута потписати законе које је Скупштина поново изгласала у сриједу, рекао да хоће јер га, како је појаснио, на то обавезује Устав Црне Горе, у којем је јасно прописано да је предсједник дужан да потпише поновно изгласане законе у парламенту.
Чврсто опредијељен да поштује Устав
„Устав је недвосмислен, не оставља простора за различита тумачења, нити за другачије понашање предсједника државе, уколико жели да се придржава Устава“, казао је Ђукановић.
Он је рекао да је, из његовог укупног дјеловања на политичкој сцени Црне Горе, јасно да је чврсто опредијељен да поштује Устав своје земље и да доприноси функционисању уставно-правног система и институција.
„Нема никакве дилеме да ћу и овог пута поштовати Устав, и да се нећу прикључити доста раширеном фронту оних који ударнички раде против уставно-правног система наше земље. Потписаћу законе које је парламент поново изгласао“, навео је Ђукановић.
Нема никакве дилеме да ћу и овог пута поштовати Устав, и да се нећу прикључити доста раширеном фронту оних који ударнички раде против уставно-правног система: Ђукановић Нема никакве дилеме да ћу и овог пута поштовати Устав, и да се нећу прикључити доста раширеном фронту оних који ударнички раде против уставно-правног система: Ђукановић
На тај начин ће, како је казао, створити услове да се настави процедура која ће логично водити и ка Уставном суду, „који је једини позван да арбитрира да ли су ти закони доносени, и да ли је њихов садржај у складу са највишим правним актом наше земље“.
Упитан да ли је из Министарства вањских послова добио објашњење за опозив седам амбасадора, који такође није потписао, Ђукановић је казао да одлуку о опозиву доноси предсједник државе, у складу са чланом 95 Устава којим је предвиђено да је надлежност предсједника да поставља и опозива амбасадоре.
Опозив седам амбасадора важно питање
Он је рекао да Закон о вањским пословима, у члану седам, обавезује Министарство вањских послова (МВП) да о важним питањима из спољне политике обавјештава предсједника државе.
Ђукановић је навео да је опозив седам амбасадора важно питање, а да је из медија сазнао да су то људи који, наводно, раде против интереса државе.
„Моје пристајање на потписивање таквог указа, са таквим јавним образложењем, без обзира што оно није садржано у тексту предлога одлуке Владе, значи да ја саучествујем у блаћењу људи. То није мој манир“, казао је Ђукановић.
Он је рекао да неће потписати указе о опозиву којим се, како је навео, блате људи без основа, и додао да то нема никакве везе са партијском припадношћу.
„Половина од ових људи који се опозивају никад нијесу били чланови Демократске партије социјалиста (ДПС), али су неки од њих или мање-више сви обављали врло важно послове у нашем друштву. Лично их знам и нико од њих никада не би урадио ништа на штету државе“, казао је Ђукановић.
Он је додао да је све разлоге због којих није потписао предлог за опозив амбасадора поновио на политичким консултацијама са Кривокапићем, предсједником Скупштине Алексом Бечићем и потпредсједником Владе Дританом Абазовићем.
Не потписујем формално указе, него их доносим
„Нећу потписати ниједан указ о постављењу новог амбасадора, ако се међу предлозима појаве људи који су икада изговорили иједну ријеч против Црне Горе или који су радили против Црне Горе“, рекао је Ђукановић.
Према његовим ријечима, много је таквих на политичкој сцени данас.
„И сигуран сам да, посебно због незадовољства неких од њих подјелом права унутар владе, рекао бих, чекају у засједи предлог за своје амбасадорско именовање“, додао је Ђукановић.
Он је казао да савршено добро разумије да нова парламентарна већина има потребу за промјенама и у области спољне политике, и да то не би био никакав изузетак од понашања власти у другим државама.
„Када дође нова политика на власт, логично је да жели да на тим мјестима има аутентичне тумаче те своје политике. Све то разумијем, али то не значи да, тражећи то право за нову власт, осветнички облатимо људе који су до сада часно и одговорно и професионално обављали послове амбасадора“, навео је Ђукановић.
Он је казао да његова одлука није формалног карактера „како је то прилично незнавено саопштило МВП“.
„Није надлежност предсједника државе у овој области декларативног, него конститутивног карактера. Дакле, ја не потписујем формално указе, него доносим указе“, рекао је Ђукановић.
Не пада ми напамет да опструирам државу
Он је додао да су донешени укази израз његове воље, јер њему припада одлука у тој области.
„То, наравно, не значи да је то разлог за сукобљавање. Не, то је само подсјећање да онај ко има иницијативу мора да буде конструктиван“, навео је Ђукановић.
Он је рекао да је на састанку са Кривокапићем, Бечићем и Абазовићем саопштио како види пут успјешне кохабитације, и да је био на челу политике и покрета који је стварао државу.
„Према томе, не пада ми напамет да опструирам ову државу и њену функционалност. То не желим нипошто. Апсолутно ћу са своје стране учинити све да нова парламентарна опозиција буде, као и до сада, веома државно и национално одговорна и конструктиван чинилац државне политике“, казао је Ђукановић.
Он је подсјетио да од првог дана тврди да кохабитације није несавладив проблем за Црну Гору.
„Ако смо успјели да све претходне лекције успјешно савладамо, не видим зашто не бисмо успјешно одговорили кохабитацији. Потребно је само навићи се на нову реалност“, сматра Ђукановић.
Он је рекао да је све што ради, укључујући и враћање предлога закона, подсјећање да нико нема право на еуфорију.
Разумијем радост нове власти
Ђукановић је казао да разумије „радост нове власти која је побиједила послије 30 година ишчекивања“, али, како је истакао, радост не смије да буде толико еуфорична да погази Устав.
„Побиједили смо на референдуму 2006. године. Прва порука у ноћи референдума је била – нема побједника и поражених, ово је наша земља. Сви треба да радимо за њену добробит“, навео је Ђукановић.
Он је оцијенио да ће кохабитација бити још једно ново успјешно демократско искуство Црне Горе„која ће из овог периода, колико годтрајао, изаћи још демократски зрелија и са још вишим нивоом демократске културе”.
Говорећи о томе што није потписао Предлог одлуке за смјену начелника Генералштаба, Ђукановић је рекао да на ту функцију нико није постављен или смијењен мимо сједнице Савјета за одбрану и безбједност.
То је, како је казао, толико значајно питање да подразумијева да чланови Савјета морају наћи слободан термин и разговарати о иницијативи која увијек припада министру, у овом случају министарки одбране.
Ђукановић је рекао да је иницијатива која је дошла до њега искључивала одржавање сједнице Савјета и подразумијевала „нешто што се користи као механизам између сједница, али никад за питање овог случаја“.
Према његовим ријечима, на сједници Савјета коју је он иницирао није било довољно времена за сагласност о тако важном питању.
Ригидни услови за избор челних људи у судској власти
„Договорили смо се да одржимо нову сједницу у кратком року, и моје је очекивање да се она догоди током сљедеће седмице. У међувремену је остављен простор за консултације на релацији министарка одбране – предсједник државе о овом значајном питању“, рекао је Ђукановић.
Говорећи о ситуацију у правосуђу, Ђукановић је оцијенио да је она резултат неоправдано ригидно постављених уставних услова за избор челних људи у судској власти.
„Та ригидна рјешења би можда могла бити примјерена неком друштву са мањим нивоом друштвених подјела или мање дубоким историјским подјелама које је савремена Црна Гора наслиједила. Очигледно се то сада показује као проблем“, сматра Ђукановић.
Он је оцијенио да се у парламенту морају тражити путеви да се дође макар до тропетинске већине која ће обезбиједити избор људи на челним функција у судској власти, уколико се жели да Црна Гора и даље чува имиџ функционалне државе.
Ђукановић је казао да је и о томе разговарао са Кривокапићем, Бечићем и Абазовићем.
Насушно нам потребна функционална судска власт
„Нама насушно треба функционална трећа грана власти, судска грана, под чиме у ширем тумачењу подразумијевам и државног тужиоца у пуном капацитету и предсједника Врховног суда, а самим тим и Судског савјета“, рекао је Ђукановић.
Он је рекао да Влада, која би требало да има подршку 41 посланика, најжешће критике и ултиматуме добија од коалиције која унутар владајуће већине има двије трећине, односно 27 посланика.
„То је Демократски фронт (ДФ) који потпуно нескривено, рекао бих чак поносно, дјелује у име интереса друге државе. Оне државе која отворено жели да поништи црногорски државни, национални и културни идентитет“, прецизирао је Ђукановић.
Он је подсјетио да је владајућа већина, дан након избора, потписала споразум којим најављује да ће поштовати стратешки државно-политички курса који Црну Гору треба да доведе до Европске уније (ЕУ), уз истовремено преузимање обавеза за поштовање чланства у НАТО.
„Те двије димензије тешко могу да опстану у једној влади. Мислим да се слика овдје мора избистрити, да ће се врло брзо Влада морати опредијелити да ли ће да слиједи курс примитивног национализмакоји диктира ДФ, или оно што је потписала и ићидаљим путем европеизације Црне Горе“, оцијенио је Ђукановић.
Он сматра да ће из тих одлука бити јасно на којој платформи ће се тражити три петине за избор државног тужиоца, предсједника Врховног суда и судија Уставног суда, и да ли ће се Влада опредијелити да подршку за тропетинску већину покуша да нађе на националистичкој, или на европској платформи.
Период самопреиспитивања у ДПС-у
Ђукановић је казао да је сигуран да ће се до ње доћи: „Можда ћемо морати преко избора да до ње дођемо, можда ћемо моћи без избора, са неким трезвеним разговором о томе како и ко жели да доприноси даљој европеизацији Црне Горе, али немам никакве сумње да би најгори могући сценарио био даљи губитак функционалности државе“.
Коментаришући оптужбе да је правосуђе под утицајем ДПС-а, односно њега лично, Ђукановић је рекао да нова власт унапријед покушава да ствара атмосферу у којој ће, евентуално, по њих негативна одлука Уставног суда, бити означена као одлука под притиском.
Он је казао да је многим одлукама и тужилаштва и судства био, не само незадовољан, него истински изненађен, али да се никада није догодило да је о тим одлукама телефоном, узгред или у живом разговору разговарао са носиоцима судске власти у Црној Гори.
„То су слободни људи са интегритетом, неки од њих више нијесу на тим функцијама, имају апсолутну могућност да ме демантују. Неће то урадити зато што тога није било“, истакао је Ђукановић.
Он је казао да су протекла четири и по мјесеца за ДПС били вријеме самопреиспитивања, и да се од првог дана нијесу бавили полемиком са вољом грађана нити шта је то што је помогло новој парламентарној већини да буде побједник на посљедњим изборима.
Конгрес ДПС-а потез одговорности
„О тим питањима смо увијек разговарали са својим међународним саговорницима, указујући им да је Црна Гора већ годинама суочена са једним врло софистицираним моделом хибридног рата, који тамо гдје је пројектован, није пројектован за Црну Гору“, навео је Ђукановић.
Он је казао да је тај модел пројектован да руши Европу и европски систем вриједности, а да се Црна Гора, стицајем околности, 30. августа нашла на линији ватре.
„На тој истој линији ће се наћи свака европска држава када дође вријеме избора у њој. О томе смо говорили када смо говорили о другима. Али рекао бих да смо 90 одсто времена искористили да се бавимо собом. Као свака одговорна партија заказали смо конгрес“, рекао је Ђукановић.
Он је оцијенио да је конгрес ДПС који ће бити одржан у недјељу бити „само један међаш“ у историји те партије, који ће им помоћи да наставе даље путем реализације веома јасне, конзистентне и реалне визије.
„И овај изборни резултат од 30. августа ничим није довео у питање нашу визију. Та визија је врло дугорочна, и показало се веома прихватљива и реална“, сматра Ђукановић.
Он је оцијенио да ће Конгрес бити прилика да се промјенама које желе да предузму најави нова етапа у политичком животу ДПС-а која, како је навео, неће много задиратиу у програмска опредељења.
За двије године непосредан избор предсједника ДПС-а
„У Главном одбору странке биће нешто више од 60 одсто нових људи. Карактеристика наше партије је отвореност, способност да привуче младе, успјешне, амбициозне људе”, рекао је Ђукановић.
Он је казао да је око 60 људи дало сагласност да буде у оптицају за избор четири потпредсједника.
„Не могу вам нажалост ништа даље рећи од тога, не због тајности, нема ту никаквог разлога за било какву тајност, него још смо у фази разговора на те теме“, казао је Ђукановић.
На питање да ли остаје на челу ДПС-а , Ђукановић је одговорио да је то дио разговора.
„О томе ћемо, као и увијек до сада, озбиљно разговарати. Ово је последњи пут да ДПС на такав начин бира предсједника. У Статуту који ћемо, вјерујем, усвојити на конгресу, предвиђено је да најкасније за двије године имамо непосредан избор предсједника странке“, рекао је Ђукановић.
Он је казао да се уочи избора у Никшићу понавља пракса са парламентарних избора, односно, како је навео, очигледна намјере Београда да настави са праксом свог инволвирања у политички и демократски живот и изборне процесе у Црној Гори.
„Нема никакве сумње да је Београд био врло инволвиран у парламентарне изборе у Црној Гори. И непосредно, и посредно уз функционализовање Српске православне цркве. Дакле, из уста њихових јавних личности смо више пута чули изразиту заинтересованост за изборни исход у Никшићу и за попис становништва у Црној Гори“, рекао је Ђукановић.
Никшић снажно упориште ДПС-а
Он је казао да је Никшић једно од врло стамених упоришта државе Црне Горе и њене европске перспективе.
„Никшић је истовремено и снажно упориште ДПС-а и вјерујем у добар резултат на изборима“, навео је Ђукановић.
Он је додао да вјерује да ће ДПС поправити свој резултат у односу на парламентарне изборе.
„Да ли можемо до побједе? Мислим да можемо. Ако будемо урадили све са платформе коју смо врло реално поставили, као предизборну платформу за наше дјеловање у Никшићу, ако урадимо све тако како смо се договорили, ја сам убијеђен да је то пут до побједе”, поручио је Ђукановић.
Он је рекао да постоји добра атмосфера да ДПС на изборима у Никшићу наступи са традициооналним партнерима.
„Не могу вам казати да смо то још договорили, али могу слободно рећи да постоји добра атмосфера за то. Дакле, разговори на ту тему су у току, времена још има за финални договор“, казао је Ђукановић.
Он је додао да је оптимиста да ће успјети да окупе, не само раније и садашње традиционалне савезнике, него “све оне људе којима је независна, суверена, грађанска Црна Гора на срцу и који желе да она буде дио европске цивилизације”.
Говорећи о актуелној власти, он је рекао да не очекује да оваква владајућа коалиција може бити озбиљна подршка Влади током четворогодишњег периода.
Вјерујем да ћемо имати пријевремене изборе
„Дакле, вјерујем да ће се Црна Гора суочити са потребом пријевремених парламентарних избора“, оцијенио је Ђукановић.
Он је рекао да вјерује да ће, кроз изборе или без њих, морати да дође до политичког реструктурирања политичке сцене, гдје ће се јасно показати основна линија разграничења. која није само карактеристика политичког живота у Црној Гори.
„То је карактеристика политичког живота у нашем регион. Дакле, у свакој земљи региона, укључујући и Црну Гору, имате нарастајуће проевропске покрете“, појаснио је Ђукановић.
Он је навео да постоји и други дио политичких сцена земаља региона „које је најтачније назвати политиком примитивног национализма и шовинизма“.
„Ту не станује ништа што је европско. Ту станује само отпор према свему што је европско. Са тог дијела политичке сцене, и из Црне Горе и из других земаља, чућете да је Европа трула цивилизација, и да је НАТО четврти Рајх“, казао је Ђукановић.
Он је рекао да не може на дужи рок трајати трајати „политика двојних стандарда коју се сада примјећује у влади Црне Горе“.
Ђукановић је подсјетио да је Влада поручила да жели да настави путем ка Европи и да жели да поштује партнерске обавезе у оквиру НАТО-а.
„Одмах иза тога смо видјели праксу у којој је члан Владиног ВијећаСавјета за националнубезбједност постао човјек по основу функције у парламенту, као предсједник Одбора за безбједности одбрану“, рекао је Ђукановић и додао да је то човјек који је неправоснажно осуђен на пет година затвора због учешћа у државном удару.
ЦГ се неће суновратити с пута европеизације
Он је упитао да ли неко у Влади очекује да ће, након таквог конституисања парламентарног Одбора за безбједност и владиног Савјета за безбједност, НАТО више подијелити иједну безбједносну информацију са Црном Гором.
„Ако желите да вам кажем из свог искуства, одговор је не. Ако мислите да ће нам то огласити на сва звона, неће. Само неће дистрибуирати то што треба да дистрибуира, а што је веома важно да би једна земља могла да води озбиљну политику“, оцијенио је Ђукановић.
Он је додао да „смо у фази освјешћивања одређених опасности кроз које Црна Гора сада пролази“.
„Оптимиста сам, вјерујем да нећемо дозволити да се Црна Гора суноврати са пута европеизације нашег друштва и интеграције у ЕУ“, закључио је Ђукановић.
[ Извор: Мина ]