Пише: Марија Вешовић
Дан када се слави свети великомученик Георгије је 6. Мај, датум када православни верници прослављају један од највећих пролећних празника – Ђурђевдан. У нашем граду, Ђурђевдан се годинама уназад, прославља уз традиционалну Ђурђевданску литију која иде од Манастира Ђурђеви ступови па кроз цели град. Литија коју предводе свештеници увек је праћена великим бројем људи, међутим, нажалост, ове године ипак неће бити таква због ситуцаије са коронавирусом.
Икона која се најчешће може видети у домовима оних који славе овај дан као своју крсну славу, је икона светог Георгија који убија аждају. Постоје разна веровања зашто је баш ова икона највише присутна. Једно од веровања је да аждаја симболизује многобожачку силу, којој су хришћани били жртве. Свети Ђорђе је својом мученичком смрћу победио ту аждају и задао јој смртни удар. На икони, се може видети и обрис жене, верује се да је то царица Александра, а неки сматрају да она представља младу Христову Цркву, коју је Свети Ђорђе спасио од аждаје. Развој Цркве је почео после тог спасења. Такође, се верује да је Георгије био историјска личност, као и да је служио цару Диоклецијану. Ипак му се супротставио и храбро признао да је хришћанин. Тако је почело његово страдање за веру. Стална молитва му је била спас од окова, тамнице и рана од мучења. Када је молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра. Свети Ђорђе погубљен је 303. године, а у разним сачуваним списама се може прочитати о многим чудима која су се дешавала од тада на његовом гробу.
За прославу Ђурђевдана везују се и бројни обичаји и веровања. Један од обичаја по којем је овај празник препознатљив су окићене куће или капије разним биљем које су укућани убрали тога јутра на пропланку и природи недалеко од свог дома. Убрано биље, корење, лишће и коприва плете се и у венац, домаћице радо стављају и у кухињу, док мушкарци односе на њиву јер се надају добрим усевима. Свака биљка има своје значење у народу. Биљке које се користе за Ђурђевданско кићење не склања се данима, све док биљке, којима су куће и капије окићене не увену саме. Оне се потом чувају и користе се за спремање чајева.
Не могу, а де не поменем песму која се често пева за овај дан „Ђурђевдан је, а ја нисам са оном коју волим“. Многи још увек не знају како је ова песма настала, јер да знају вероватно је не би певали у веселом расположењу. За „Квадратуру круга“ (преносимо текст у целости), професор доктор Жарко Видовић преживели сведок испричао је своју причу, он је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима: -„6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: -Ајте Срби, Ђурђевдански уранак! Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац. На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо. На том путу Србе су осим страха и неизвесности пратила и питања: Куда нас воде и где ћемо завршити? У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма „Ђурђевдан“ која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва „Слога“ из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона. Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.
Песма „Ђурђевдан“, коју је пре готово три деценије обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.“- ( извор: rts.rs Квадратура круга)