Пише: Дејан Ђуровић, посланик Демократског фронта
Црногорска јавност зна да ми из Демократског фронта, са изузетком неколико министара, нисмо били задовољни персоналним рјешењима у Влади Здравка Кривокапића. Ми нисмо, прије свега, били задовољни чињеницом да је Демократски фронт, највећи конституент сада већ бивше парламентарне већине, остао изван Владе Црне Горе, а да су у Владу доведени људи које, не само да нико није гласао и нису имали политички кредибилитет, него за већину нико никада није ни чуо. Стога ми не жалимо за том Владом. Тај наметнути експеримент је кратко трајао и неславно се завршио.
Краткотрајни „брак“ између Грађанског покрета УРА и Здравка Кривокапића бурно се завршио, на шта смо, додуше, ми из ДФ-а упозоравали, још док је он увелико трајао и изгледао као да ће трајати вјечно.
Умјесто да је УРА на крају те своје авантуре признала грешку и прихватила искрен и частан позив ДФ-а да се на новим основама направи нова Влада састављена од партија побједница избора из 2020. године или да се организују нови избори, она је кренула да на рушевинама изборне воље грађана из 2020. крпи и саставља нову Владу од партија бившег режима и мањег дијела досадашње владајуће већине.
Ова Влада је од стране њених конституената, а и од стране ДПС-а, орочена на годину дана, али све и да није, јасно је да овако скројена већина не може дуго да траје. Она је најављена као помиритељска и европска. Бојим се, неће ова Влада бити ни помиритељска, ни европска. Немогуће је да она то буде уз подршку и учешће ДПС-а, СДП-а и њихових сателита из тзв. мањинских партија. Таква Влада је скрпљена по наређењу страних центара моћи са једином сврхом да буде мост за покушај повратка ДПС-а на власт.
Уосталом, у ДПС-у то и не крију. Они се јавно хвале тиме. Сасвим су, дакле, јасни мотиви ДПС-а и његових привезака за подршку и учешће у овој Влади. Нјима УРА и СНП нису природни партнери и они неће са њима искрено сарађивати, него ће учинити све да створе услове да их се, кад дође вријеме, отарасе и сами формирају власт. Због тога смо мишљења да ова Влада неће успјети да опстане ни годину дана.
УРА и СНП су данас са онима за које су некад говорили да су „политичко крило мафије“.
Гледали смо у Скупштини како лидер УРЕ 2015. године напушта Позитивну ЦГ и са, малтене, гађењем гласа против Владе ДПС-а и Позитивне ЦГ и то са ријечима: „НЕ! ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО!“.
Гледали смо како тај исти човјек у изборној кампањи 2020. каже: „Гласајте за све, осим за ДПС и његове сателите“. Гледали смо како у вечери 30. августа 2020. тај човјек најављује пад ДПС-а и историјску смјену власти. Гледали смо како опет , овдје ријечима „и ви сте на списку“, у једном емотивном говору прије неколико мјесеци најављује да ће лидере ДПС-а стићи кривична одговорност.
Шта се десило са лидером УРЕ? Каквом су то магијом један страни изасланик и једна страна амбасада успјели да Дритана Абазовића претворе у Дарка Пајовића?
Што се СНП-а тиче, чини ми се да и велики број функционера ове партије не вјерује да ће се у овој Влади ишта питати. Ипак, због власти пристали су да дају легитимитет овој циркусијади. Ако је члановима и функционерима СНП-а лако да забораве сву ону голготу кроз коју су прошли од 1997. до 2020. од стране истог тог ДПС-а чијом подршком су данас власт, онда је то политички мазохизам незабиљежен у политичкој историји и томе не бих више ништа додао.
Па не мисли ваљда неко заиста да је са партијама бившег режима могуће подићи економију, процесуирати одговорне за вишедеценијску пљачку, корупцију и криминал.. Да је могуће ријешити неријешена убиства… Да је могуће зауставити подјеле, увести демократију, укинути цензуру и политичке притиске… Да је могуће прекинути партијско запошљавање и уцјене…
Јасно је дакле и зашто ове партије нове већине не смију да изађу на изборе, ни парланемтарне, ни локалне. Због тога одлажу и једне и друге. Са друге стране, таква иницијатива је и неуставна, јер се њоме продужују мандати локалним самоуправама на више од четири године, а Устав то забрањује.
Тачно је да европски званичници, ради рационалности, препоручују обједињавање избора, али ту се подразумијева скраћење мандата, како би избори били одржани у оквиру рока од четири године, а не продужење мандата, чиме би се тај рок пробио, што је противзаконито.
Ипак, шта год да се данас деси, једно је сигурно. Овај несрећни колаж различитих интереса и мотива само ће се кратко звати Влада Црне Горе. Неминовно слиједе избори на којима ће се потврдити промјене из 2020. године. То је неминовност коју нико не може да спријечи.
БОРБА