Истраживање ЦЕДЕМ-а показало је да се гласови преливају побједничким листама. Милена Бешић каже да је пад подршке цијена неуспјеха неке политике.
Пад подршке Демократској партији социјалиста (ДПС) је природан и очекиван, након преласка са власти у опозицију, оцијенила је извршна директорица Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), Милена Бешић.
Она је поводом новог истраживања те НВО, које је показало да подршка грађана ДПС-у опада, а њихови гласови се преливају побједничким листама, за “Вијести” казала да то није ријеткост ни у другим државама, јер просто дио гласача се опредјељује за владајуће структуре без обзира на конкретну политику те партије.
“У Црној Гори је случај да је током дуге владавине исте структуре дошло до чврстих веза између система и политичке партије на власти, па самим губитком позиције власти подршка се осипа. Цијена неуспјеха неке политике јесте пад подршке. Морамо узети у обзир, да је пад постепен и континуиран о чему свједоче и наша претходна истраживања”, рекла је Бешић.
Како је саопштено из ЦЕДЕМ-а, истраживање је спроведено стандардном методологијом на узорку од 1.035 испитаника од 11. до 19. септембра, преноси Мина.
На питање коју би листу подржали када би се поново одржали избори, са истим политичким актерима, 34,8 одсто испитаника је казало да би подржало коалицију „За будућност Црне Горе“, а 29,2 одсто коалицију „Одлучно за Црну Гору! ДПС – Мило Ђукановић“.
Коалицију „Мир је наша нација“ подржало би 14,1 одсто испитаника, „Црно на бијело“ 8,3 одсто, Социјалдемократе (СД) би добиле 4,8 одсто подршке, Бошњачка странка (БС) 3,8 одсто, а Социјалдемократска партија (СДП) два одсто. Албанску листу Генци Ниманбегу – Ник Ђељошај подржало би 1,9 одсто испитаника, листу Једногласно 0,9 одсто, а Хрватску реформску странку 0,1 одсто. Када је у питању рејтинг политичких партија, на излазност од 69 одсто, ДПС има 30,5 одсто подршке, Демократски фронт 20,8 одсто, Демократе 14,5 одсто, УРА 9,2 одсто, Социјалистичка народна партија 6,6 одсто, а СД 5,1 одсто. БС би подржало 3,8 одсто испитаника, СДП 2,3 одсто, Демос 2,1 одсто, Праву Црну Гору 1,8 одсто, Албанску алтернативу 1,7 одсто, Демократску унију Албанаца 0,7 одсто, Форцу 0,4 одсто, Уједињену Црну Гору 0,3 одсто, а Демократски савез у Црној Гори 0,1 одсто.
Према истраживању ЦЕДЕМ-а од 13. августа, Демократска партија социјалиста имала је рејтинг од 35,3 одсто, коалиција “За будућност Црне Горе” 24,7, “Мир је наша нација” 16,5, “Црно на бијело” 6,6, СД 5,3, БС 4,8, СДП 4,2 одсто, Албанска листа Генци Ниманегу – Ник Ђељошај 1,9 одсто, албанска коалиција “Једногласно” 0,4 одсто и Хрватска реформска снага 0,3 одсто.
На изборима који су одржани 30. августа, према званичним резултатима, ДПС је освојио 35,06 одсто гласова, коалиција “За будућност Црне Горе” 32,55 одсто, “Мир је наша нација” 12,53 одсто, “Црно на бијело 5,53, СД 4,1 одсто, Бошњачка странка 3,98 одсто, СДП 3,14 одсто, Албанска листа 1,58 одсто, албанска коалиција “Једногласно” 1,14 одсто, Хрватска грађанска иницијатива 0,27, а Хрватска реформска странка 0,13 одсто.
Грађани државни суверенитет не доводе у питање
Према истраживању, више од 60 одсто грађана очекује да Црна Гора након избора остане независна и на евроатлантском путу, док више од 80 одсто не доводи у питање независност државе.
Бешић подсјећа да полемике идеолошки различитих политичких актера, уочи и непосредно након избора, су питање промјене власти практично свеле на питање државног статуса.
“Овај податак нам ипак говори да грађани државни суверенитет не доводе у питање, те да су очекивања велике већине да Црна Гора остане независна држава, уз разлике о њеном спољнополитичом курсу, гдје опет велика већина очекује останак на евроатлантском путу”, казала је Бешић.
Када су у питању очекивања грађана, након избора, 61 одсто испитаника је за то да она остане независна и на свом евроатлантском путу, а 21,9 одсто да остане независна, али да се окрене Србији и Русији. Да Црна Гора треба да се уједини са Србијом у заједничку државу сматра 7,6 одсто испитаника, 1,7 одсто да треба да постане саставни дио неке друге државе са Србијом и другим земљама или ентитетима из региона, док 7,8 испитаника нема став о том питању.