? Да ли знате ко је био Лазар Рашовић? Политички вихори и балканско историјско замештаљство удесили су тако да овај, некад угледни доктор правник наука из Куча, одликовани пуковник војске краљевине Црне Горе и, касније, народни посланик и градоначелник Сремске Митровице, остане мање запамћен него што би, по заслугама и величини ове бриљантне личности, требало да буде.





? Рођен 1888. у Кучима, у селу Момче, Лазар је одрастао уз видовданску етику, његошевско предање и мелос црногорских гусала. Као младић писао је пјесме, а највећа част му је била прилика да на сахрани војводе кучког, Марка Миљанова, чита своју пјесму, некролог, посвећен великом витезу српског народа. Године 1904. о стогодишњици Карађорђеве велике револуције Лазар Рашовић покреће лист „Српче” у коме објављује пјесме, политичке расправе и есеје.



? Први свјетски рат га затиче у Црној Гори, гдје се одмах одазива на краљев позив да се брани српство, међутим, упркос активном војном учешћу, стиже и да се бави науком, те тако на Цетињу 1915. објављује рад „О кривичној одговорности и прогону криваца“, теоријско и практично упутство ондашњим правницима у Црној Гори. Након рата неуморно се залаже за уједињење свих Срба у једну државу, а 1918. у Сарајеву, среће се са Николом Пашићем и већ 1919. сели се у Срем гдје покреће лист „Србија”. Као радикалски посланик одлучно се противи могућем називу државе — Југославија, и тада, у свом листу пише: „(...) Неки занесењаци хоће нашу државу да назову ‘Југославијом’, али то ново име народ не прихваћа, јер милија су му стара имена, за која смо прошлошћу везани. Народ не схваћа и не разумије зашто да се одричемо свога српског имена и то сада када је оно постало чувено не само на Балкану, него кад је прослављено у свих пет дјелова свијета. Нас, који смо били под јармом покојне монархије назив ‘Југославија’ вријеђа, јер нас подјсећа на аустријанштину.“ (в. Србија, 8.2. 1920.)



? Касније, као градоначекник Сремске Митровице, изграђује први велики насип на Сави и тиме спрјечава честе поплаве које су тих година погађале ову војвођанску варош. У његово вријеме изграђене су и многе улице које још увијек носе имена из његовог времена. Међутим, почетком рата, угледном правнику и политичару НДХ власти одређују притвор, а потом и транспорт за Јадовно (заједно са пријатељима Јевремом Видићем и Јованом Удицким). Убрзо потом, Усташе му хапсе и супругу, Јелену Рашовић, а ова, у том тренутку, злослутна и несрећна коинциденција испоставиће се спасоносном по њеног супруга јер Јелена је познавала извјесног Марка Ламешића, кога је Лазар раније некад бранио, иначе из Руме који је, у то вријеме, постао важан Павелићев сарадник. Отпуст из казамата Рашовићи добијају захваљујући Ламешићевом познанству са Андријом Артуковићем, међутум, Лазар Рашовић негодује против оваквог отпуста јер је у Образолжењу којим се ослобађа из усташког логора писало да отпуст из затвора добија зато што је Црногорац, а себе је сматрао Србином интегралистом због чега је, уосталом, и завршио у злогласном логору. Било како било, обоје бивају ослобођени, и одмах затим се селе у Швајцарску, а касније и у Француску.



? Године 1965. др Лазар Рашовић је преминуо у Сремској Митровици. Двије деценије касније, преминула је и његова супруга Јелена. Сахрањени су заједно на Православном гробљу у породичној гробници Ћирића, Јелениних родитеља. Данас се о судбини великог правника у српском народу мало зна, а ово подсјећање на његов лик и велико дјело наша иницијатива је добила од вјерних пратилаца, ова објава је посвећена њима, али и успомени на великог човјека чије име заслужује да остане велико и свијетло.



Ми знамо ко смо